GODINA 2026. će biti u prvih 10 najtoplijih leta ili godina od kada Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) beleži merenja, izjavio je Goran Mihajlović, pomoćnik direktora RHMZ-a. Prema njegovim rečima, od sredine jula očekuju se temperature koje će se kretati u rasponu od 28 do 32 stepena. U tom periodu najavljen je još jedan toplotni talas, iako neće biti tako intenzivan kao prethodni.
Mihajlović je istakao da je teško davati precizne vremenske prognoze, ali je naveo da je prva polovina jula u okviru višegodišnjih proseka. Osveženje na početku meseca i padavine su bile dobrodošle za poljoprivredu, iako nisu bile ravnomerno raspoređene. Tokom prvih deset dana jula, temperature su bile u granicama višegodišnjih proseka, ali druga polovina meseca donosi nešto toplije vreme.
Ova godina će, prema rečima Mihajlovića, biti među najtoplijim u istoriji merenja. Ukoliko se globalno zagrevanje nastavi ovim tempom, Srbija može očekivati topla leta sa maksimalnim temperaturama iznad 40 stepeni. U vezi sa padavinama, Mihajlović je naglasio da bi godišnja ili mesečna količina mogla ostati slična, ali raspored padavina će biti nepovoljniji. Na primer, ako se u jednom ili dva dana zabeleži velika količina padavina, a zatim usledi 25 dana suhog vremena, to predstavlja ozbiljan problem.
Kako je objasnio, klima će se menjati, a pojedinci i država moraju se prilagoditi tim promenama. Pre dve godine je donet Akcioni plan prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji se odnosi na poljoprivredu i privredu. U planu su uključene strategije i politike koje uzimaju u obzir klimatske promene.
Mihajlović je naglasio važnost informisanosti kao preduslova prilagođavanja. RHMZ je razvio sistem upozorenja koji pruža tačne i pravovremene podatke, što je ključno za zaštitu stanovništva u uslovima promenjenih klimatskih uslova. On je podsetio da su u junu zabeležene temperature iznad 40 stepeni, dok je apsolutni rekord, meren 24. jula 2007. godine u Smederevskoj Palanci, iznosio 44,9 stepeni.
Visoke temperature od 38 do 41 stepen utiču na svakodnevni život građana, a toplotni talas se u meteorologiji definiše kao opasna pojava. Mihajlović je ukazao na to da su ovakvi toplotni talasi bili intenzivniji u zapadnoj Evropi nego na Balkanskom poluostrvu. On je takođe naveo da su glavni uzroci čestih toplotnih talasa izmenjeni klimatski uslovi.
Vremenska prognoza za naredne dane ukazuje na to da će se temperature nastavite kretati u granicama višegodišnjih proseka, ali sa naglaskom na to da su uslovi klimatskih promena nešto na što se svi moramo prilagoditi. Preporučuje se da građani budu oprezni i da prate vremenske izveštaje kako bi se pripremili za moguće ekstremne uslove.
RHMZ i dalje radi na razvijanju sistema upozorenja i informisanja javnosti, kako bi se smanjili negativni efekti klimatskih promena na svakodnevni život. U svetlu ovih informacija, važno je da se svi uključimo u razgovore o klimatskim promenama i prilagođavanju, kako bismo osigurali bolju budućnost za sve nas.
