Danas su meteorolozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) objavili prognozu za predstojeću zimu, koja se očekuje kao toplija i prosečno vlažna. Prema rečima Gorana Pejanovića, pomoćnika direktora sektora Nacionalnog klimatskog centra, verovatnoće za topliju zimu iznose 50%, dok su šanse za umerenu 40%, a za hladniju zimu 10%. Ova zima će, prema procenama, biti jedna od toplijih u poslednjih nekoliko decenija, sa prosečnom temperaturom vazduha oko jedan stepen iznad višegodišnjeg proseka.
U Srbiji će se tokom decembra, januara i februara očekivati od 30 do 55 dana mraznih sa minimalnom temperaturom ispod nule u nižim predelima, dok će na planinama taj broj biti od 60 do 75 dana. Takođe, predviđa se da će biti od pet do 15 ledenih dana sa maksimalnom temperaturom ispod nule, a planine će zabeležiti od 25 do 40 ledenih dana. U pogledu padavina, očekuje se prosečna suma od 110 do 160 mm u nižim predelima i od 170 do 220 mm u višim.
Meteorolozi ističu da se ova zima proradiće s prosečnom količinom padavina, dok se za decembar i februar prognozira temperatura iznad proseka. Iako mnogi najavljuju ledene talase, Pejanović naglašava da će krajem januara i početkom februara doći do snežnih naleta. Prvi mesec naredne godine, januar, biće najhladniji, ali i dalje za polovinu stepena topliji od proseka. Očekuje se da će srednja temperatura vazduha u januaru biti od nule do dva stepena, a na planinama od -5 do -2.
U januru se očekuje prosečna količina padavina od 35 do 50 mm u nižim predelima, dok će na planinama iznositi od 50 do 70 mm. Meteorolozi najavljuju od 11 do 15 dana sa padavinama u nižim predelima, a u brdsko-planinskim mestima za dva više. Druga polovina januara mogla bi doneti veće snežne padavine nego u prethodnim zimama, s obzirom na globalno zagrevanje koje skraćuje i smanjuje intenzitet hladnih perioda.
Pejanović podseća da su u Srbiji od 10 najtoplijih zima, čak osam zabeležene posle 2000. godine, dok je od 10 najhladnijih samo jedna zabeležena posle 2000. godine, i to 2003. godine. U narednih deset dana ne očekuju se snežne padavine, a veće količine snega verovatno će se pojaviti krajem januara i početkom februara.
Jedan od ključnih faktora za predstojeću zimu jeste temperatura mora u ekvatorijalnim vodama Pacifika, Indijskog i Atlantskog okeana. Ove godine, temperature su u domenu proseka ili nešto toplije, što doprinosi očekivanjima blaže zime. Pre dve godine, tokom jakog El Ninjo fenomena, zabeležen je ekstremni porast temperature vode, što je rezultiralo najtoplijom zimom na ovim prostorima od kada postoje moderna merenja.
Pejanović objašnjava da se u poslednjih trideset godina uspostavila pozitivna faza istočnog atlantskog atmosferskog obrazca, koja donosi toplije zime i leta. Ove godine, međutim, očekuje se neutralna faza ovog obrazca. Takođe, smanjenje aktivnosti negativne faze severnoatlantske oscilacije može uticati na smanjenje izliva hladnog arktičkog vazduha prema umerenim geografskim širinama.
S obzirom na sve ove faktore, meteorolozi naglašavaju da se u budućnosti može očekivati češća pojava blokiranja atmosferskog strujanja iznad Atlantika i Skandinavije, što bi moglo doneti više padavina iznad Mediterana. Ove prognoze ukazuju na sveprisutne promene koje globalno zagrevanje donosi u klimatske obrasce, a Srbija će, čini se, biti pod uticajem tih promena i tokom predstojeće zimske sezone.
