Meta je odlučila da obustavi interna istraživanja o uticaju svojih platformi, Facebooka i Instagrama, na mentalno zdravlje korisnika nakon što su došli do uzročnih dokaza koji ukazuju na negativan uticaj ovih društvenih mreža. Ove informacije su otkrivene kroz dokumentaciju iz tužbi koje su podneli školski okruzi u Sjedinjenim Američkim Državama protiv Mete i drugih platformi.
U 2020. godini, Meta je sprovela istraživanje pod nazivom „Project Mercury“ u saradnji sa istraživačkom firmom Nielsen. Cilj istraživanja bio je da se proceni šta se dešava kada korisnici deaktiviraju svoje naloge na Facebooku i Instagramu na nedelju dana. Rezultati su pokazali da su korisnici koji su napravili pauzu prijavili značajno smanjenje depresije, anksioznosti, usamljenosti i potrebe za društvenim poređenjem. Ovi rezultati su bili izuzetno nepovoljni za kompaniju, jer su ukazivali na to da njihovi proizvodi mogu imati ozbiljne negativne posledice po mentalno zdravlje korisnika.
Umesto da objavi ove nalaze ili nastavi sa istraživanjem, Meta je odlučila da prekine ceo projekat. Interno su proglasili rezultate „kompromitovanim“ zbog „postojećeg medijskog narativa“ o kompaniji. Ovo ponašanje je dodatno naglašeno kada su zaposleni upozorili tadašnjeg šefa globalne javne politike, Nika Klega, da su podaci pouzdani. Jedan istraživač je čak napisao da „Nielsenovo istraživanje pokazuje jasnu uzročnu vezu sa društvenim poređenjem“, uz dodatak emotikona nezadovoljnog lica. Drugi zaposleni je upozorio da skrivanje rezultata podseća na taktike duvanske industrije, koja je decenijama bila svesna štetnosti cigareta, ali je to skrivala od javnosti.
I pored ovih internih dokaza, Meta je obavestila američki Kongres da nema mogućnosti da kvantifikuje štetnost svojih proizvoda na mentalno zdravlje tinejdžerki. Ova izjava je izazvala dodatne sumnje u transparentnost kompanije i njenu posvećenost rešavanju problema mentalnog zdravlja među mladima.
Na kritike u vezi sa ovim istraživanjem, portparol Mete, Endi Stoun, izjavio je da je istraživanje obustavljeno zbog „manjkave metodologije“. Dodao je da kompanija kontinuirano radi na unapređenju bezbednosti svojih platformi. Stoun je naglasio da su u poslednjih deset godina slušali roditelje, istraživali ključne teme i uvodili promene kako bi zaštitili tinejdžere.
Ovaj slučaj ponovo otvara pitanje odgovornosti tehnoloških kompanija prema svojim korisnicima, posebno prema mlađim generacijama koje su najizloženije uticaju društvenih mreža. Istraživanja su pokazala da prekomerna upotreba društvenih mreža može dovesti do raznih mentalnih problema, uključujući depresiju i anksioznost, a mnogi stručnjaci upozoravaju da je neophodno imati transparentniji pristup ovim pitanjima.
U kontekstu ovih događaja, važno je da se nastavi dijalog o uticaju tehnologije na mentalno zdravlje, kao i da se traže rešenja koja će zaštititi korisnike, posebno mlade ljude. Uloga društvenih mreža u savremenom društvu je neosporna, ali je takođe ključno da kompanije preuzmu odgovornost za uticaj koji imaju na mentalno zdravlje svojih korisnika.
U svetlu ovih otkrića, očekuje se da će se pritisak na Meta i slične kompanije povećati, kako od strane javnosti, tako i od strane zakonodavaca. Mnogi pozivaju na veću regulaciju i preglednost u vezi sa istraživanjima koja se tiču uticaja društvenih mreža na mentalno zdravlje. Samo kroz otvoren dijalog i odgovornost možemo raditi ka stvaranju sigurnijeg online okruženja za sve korisnike.
