Meksikanac Karlos, koji već deset godina živi u Beogradu, stekao je popularnost u domaćoj javnosti svojim šarmom i autentičnim oduševljenjem Srbijom. Kao prevodilac, Karlos je imao priliku da upozna razne aspekte srpske kulture, a njegovo iskustvo u Srbiji je jedinstveno. Pre nego što je došao u Srbiju, Karlos je boravio u Kanadi i Rusiji, ali je upravo srpski način života i smisao za humor ono što ga je najviše privuklo.
Karlos ističe da iako se na prvi pogled čini da Meksiko i Srbija nemaju mnogo zajedničkog, postoji određena sličnost u smislu humora. U jednom od svojih videa na Jutjubu, Karlos objašnjava kako je srpski jezik bogat raznim izrazima koji se koriste za opisivanje pijanstva, što ga podseća na njegov maternji jezik. Ova jezička igra i kreativnost ga posebno oduševljavaju.
Njegovo prvo kulturološko iznenađenje doživeo je u Banjaluci, gde je bio dirnut ljubaznošću lokalnog stanovništva. Susreo je majku i njenog sina koji su mu ponudili pomoć kada su primetili da se oseća izgubljeno. Ovaj trenutak ljubaznosti i topline ostavio je snažan utisak na Karlosovu percepciju Balkana.
Jedna od stvari koje Karlos najviše voli u Srbiji je sloboda kretanja. On smatra da je Srbija mnogo sigurnija u tom smislu u poređenju s Meksikom, gde je situacija u nekim delovima zemlje drugačija. U Srbiji, kako kaže, može da se šeta ulicama bez straha, čak i u kasnim noćnim satima, što mu daje osećaj sigurnosti i slobode.
Međutim, Karlos priznaje da mu nedostaje autentična meksička hrana. Iako u Beogradu postoje restorani koji nude meksičku kuhinju, on smatra da to nije ni blizu pravom meksičkom ukusu. Karlos sarkastično komentariše da su mnoge verzije meksičke hrane u Americi i Srbiji „američke verzije“ koje su daleko od originala.
Iako obožava Srbiju, Karlos izražava da mu se Novi Sad, grad koji mnogi smatraju najlepšim u zemlji, nije odmah dopao. On primećuje da su Novosađani često zatvoreniji i da je bilo potrebno više vremena da se sprijatelji s njima. Ipak, kako je vreme prolazilo, uspeo je da stekne prijatelje u Novom Sadu i postepeno je počeo da ga voli.
Kada je reč o piću, Karlos se izjasnio da mu je rakija omiljeno piće, čak i više od tekile. Kako kaže, navikao se na to da ga domaćini nude rakijom, a on uživa u njenom ukusu i energiji koju mu daje. Ova promena u preferencama pića simbolizuje koliko se Karlos prilagodio srpskoj kulturi.
Na kraju, Karlos otkriva koliko se vezao za Srbiju, govoreći da se više oseća kao Srbin nego kao Meksikanac. Ovaj simpatični Meksikanac ističe da bi, kada bi se vratio u Meksiko, mogao da se oseća kao turista, što govori o dubokom povezivanju sa srpskim identitetom i kulturom.
Karlosovo iskustvo pokazuje kako interkulturalni susreti mogu obogatiti život i stvoriti veze koje prevazilaze granice. Njegovo zadovoljstvo u životu u Srbiji i ljubaznost ljudi koje je sreo osvetljavaju lepu stranu migracija i kulturne razmene.
