Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35, istakao je da je međunarodna zajednica izrazila veliku zabrinutost zbog primene Zakona o strancima u Prištini. U ovom kontekstu, formirana je posebna radna grupa koja bi trebala da pomogne srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji (KiM) da reši svoj status. Ova radna grupa, sastavljena od predstavnika Evropske unije i ambasada zemalja Kvinte, kao i predstavnika kosovske vlade, fokusiraće se na pitanja vezana za matične knjige i registraciju građana.
Mijačić je napomenuo da su pre nekoliko dana imali sastanak sa predstavnicima EU, zemljama Kvinte, KFOR-a, OEBS-a i UNMIK-a, kao i sa civilnim organizacijama sa severa Kosova. Tokom sastanka, izloženi su brojni problemi s kojima se suočava srpska zajednica, posebno u vezi sa dobijanjem kosovskih dokumenata. Mijačić je ukazao na to da postoje značajni problemi u vezi sa ovim pitanjima, a da su politički predstavnici kosovskih Srba takođe iznosili slične stavove.
Kada je reč o zakonima koji su izazvali zabrinutost među Srbima na KiM, Mijačić je komentarisao da su Zakon o motornim vozilima i Zakon o strancima deo šire strategije koja ima za cilj onemogućavanje rada srpskih institucija. On je naveo da su prethodno postojali problemi vezani za ukidanje registarskih tablica i dinara, što dodatno otežava svakodnevni život Srba na KiM.
Mijačić je istakao da je vlada u Prištini, zbog međunarodnog pritiska, sprečena da povuče radikalne poteze kao što su ukidanje zdravstvenih i obrazovnih institucija, ali je dodao da se suočava sa drugim oblicima pritisaka, kao što su zabrane uvoza udžbenika i lekova. Ove mere imaju za cilj da dodatno otežaju život srpskoj zajednici, uključujući i zabranu korišćenja registarskih tablica na vozilima iz Srbije, što utiče na hitnu medicinsku pomoć.
Što se tiče Zakona o strancima, Mijačić je naveo da ovaj zakon onemogućava dolazak stručnjaka iz Srbije, poput univerzitetskih profesora i lekara, na rad u Kosovskoj Mitrovici, jer im ne dozvoljava da rade bez radne dozvole. Ova radna dozvola je, međutim, teška za dobijanje jer poslodavci moraju biti registrovani u kosovskom sistemu, što dodatno komplikuje situaciju.
Mijačić je takođe odbacio tvrdnje da međunarodna zajednica bespogovorno podržava Prištinu, naglašavajući da su neki zapadni lideri, uključujući Nemce, Francuze i Italijane, pisali pisma koja su sprečila članstvo tzv. Kosova u Savetu Evrope. On je, međutim, ukazao na to da trenutno postoji minimalna mogućnost pritiska na premijera Aljbina Kurtija.
Govoreći o ekonomskim aspektima, Mijačić je primetio da su ukinute sankcije Kosovu, što je omogućilo oslobađanje sredstava i investicija, a Kurtiju je pružena značajna podrška na izborima. Ova situacija dodatno komplikuje mogućnost međunarodnog pritiska na prištinske vlasti, posebno u narednih šest meseci.
Iako su Amerikanci smanjili strateški dijalog sa Prištinom, Mijačić je naglasio da nema mehanizama za pritisak na Kurtija. On je dodao da je trenutna pozicija Srbije u međunarodnoj zajednici prilično nepopularna, što dodatno otežava situaciju za srpsku zajednicu na KiM. Mijačić je pozvao na pravne i diplomatske aktivnosti kako bi se zaštitili interesi Srba na KiM.
Na kraju, Mijačić je istakao da je neophodno formirati pravnu službu koja će štititi interese srpske zajednice i omogućiti lokalnim samoupravama da deluju bez ometanja centralnih vlasti. Veruje da se problemi mogu rešavati samo kroz pravne mehanizme i dijalog sa međunarodnim akterima, što je ključna strategija za budućnost srpske zajednice na Kosovu.
