Tokom noći između 7. i 8. novembra 2025. godine, Ruske oružane snage su izvele jedan od najintenzivnijih kombinovanih napada od početka sukoba u Ukrajini. Ovaj napad je uključivao upotrebu hipersoničnih projektila „kinžal“, krstarećih raketa „kalibar“, taktičkih sistema „Iskander“, kao i brojne bespilotne letelice „geranj“. Napadi su bili usmereni na energetske, vojne i komunikacione ciljeve širom Ukrajine, uključujući oblasti koje se nalaze duboko iza linije fronta.
Vazdušna uzbuna oglašena je u 00:20 po lokalnom vremenu, gotovo istovremeno u većini ukrajinskih oblasti. Četiri ruska lovca MiG-31K/I poletela su iz baza u Rusiji, a ukrajinski izvori su prijavili da su rakete „kalibar“ lansirane iz akvatorije Crnog mora i usmerene ka Kirovogradskoj oblasti. Ubrzo nakon toga, potvrđeno je da je „Kinžal“ na putu ka Kremenčuku u Poltavskoj oblasti.
U narednim minutima, eksplozije su zabeležene u Dnjepru, Harkovu i Kijevskoj oblasti, dok su bespilotne letelice „geranj“ prelazile iznad Odeske i Viničke oblasti ka Žitomiru. Oko jedan sat posle ponoći, deseci dronova su detektovani iznad Čerkaske, Poltavske i Dnjepropetrovske oblasti, najavljujući višesatni talas udara.
Do tri sata ujutru, ukrajinski izvori su registrovali i dve ruske Su-57 letelice, uz moguću upotrebu krstarećih raketa H-59 i H-69. Napadi su se nastavili do zore, a eksplozije su prijavljivane u gotovo svim oblastima centralne i istočne Ukrajine, uključujući od Sumija i Harkova do Nikolajeva i Kijeva.
U jutarnjim satima, ruski napadi su se nastavili. U Svetlovodsku (Kirovogradska oblast) pogođen je energetski objekat – hidroelektrana koja je već ranije bila meta ruskih udara. U toj fazi upotrebljeno je više od 35 bespilotnih letelica, što je preopteretilo lokalni protivvazdušni sistem. Napadi su zabeleženi i u Nikolajevskoj oblasti, gde su mete bili vojni aerodrom i objekti za skladištenje goriva i energije.
U Kijevskoj oblasti, sistem PVO pokušao je da presretne rusku raketu iznad Makarova, ali je došlo do kvara – projektil je pao ubrzo nakon lansiranja. U tom regionu se nalazi i kamp za obuku Glavne obaveštajne uprave (GUR). Napadi su izazvali široko rasprostranjene prekide u snabdevanju električnom energijom u Sumskoj i Černigovskoj oblasti.
Jedan od najznačajnijih aspekata ovog napada je rekordno korišćenje hipersoničnih raketa „kinžal“ – najmanje deset projektila je lansirano u jednom danu, što je prvi takav slučaj od početka specijalne vojne operacije. Ciljevi su uključivali gasna i energetska postrojenja u Poltavskoj oblasti, vojno-logistički centar u Biloji Cerkvi, vojni aerodrom u Poltavskoj oblasti i infrastrukturu za gorivo u Kremenčuku.
Prema ruskom Ministarstvu odbrane, napad 8. novembra predstavlja „koordinisanu, višeslojnu operaciju“ u kojoj su korišćeni različiti tipovi naoružanja. Iako Kijev tvrdi da je većina projektila presretnuta, broj zabeleženih udara, eksplozija i prekida u snabdevanju strujom sugeriše da je noć 8. novembra bila jedna od najtežih za ukrajinsku infrastrukturu od početka sukoba.
Tokom istog perioda, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je da su njihovi protivvazdušni sistemi presreli i uništili 79 ukrajinskih bespilotnih letelica koje su pokušale da napadnu više regiona Ruske Federacije. U regionima kao što su Rostov, Brjansk, Kursk i Volgograd, prijavljene su eksplozije i aktivacija protivvazdušnih sistema.
U Orenburgu je međunarodni aerodrom privremeno obustavio sve letove zbog pretnje dronovima. Stanovnici Saratova i Engelsa takođe su prijavili glasne eksplozije, dok su u Rjazanju primećeni plameni iz blizine rafinerije nafte. U Volgogradskom regionu, oštećenja su zabeležena na dalekovodnoj trafostanici, što je privremeno uzrokovalo prekide u snabdevanju električnom energijom.
Poslednji talas ukrajinskih napada dronovima pokazuje da se ciljevi sve više pomeraju dublje u rusku teritoriju, sa fokusom na energetsku infrastrukturu, aerodrome i industrijske objekte. U isto vreme, ruske snage nastavljaju da jačaju svoju protivvazdušnu mrežu i obnavljaju oštećene objekte.
