Ekipa Hitne pomoći iz Vrčina je u nedelju, 1. juna, tokom noći, krenula na teren kako bi pomogla pacijentkinji sa srčanim problemima. Međutim, situacija se drastično promenila kada su primili hitan poziv da se trudnica u Vrčinu porađa, i to dve nedelje pre predviđenog termina. Na pola puta do svog prvobitnog odredišta, ekipa je morala da promeni rutu i hitno se uputi ka trudnici.
Doktorka Majda Travica Pejaković, medicinska sestra Aleksandra Simić i vozač saniteta Dragan Knežević su tog dana započeli svoju noćnu smenu sa uobičajenim pripremama. Iako su se često susretali sa nepredviđenim situacijama, nisu mogli ni da zamisle da će te večeri biti svedoci rođenja bebe u sanitetskom vozilu. Devojčici, koja je došla na svet na Autokomandi, roditelji su dali ime Maša.
Ekipa Hitne pomoći je prvobitno krenula da pruži pomoć srčanom bolesniku, a u međuvremenu su dobili informaciju da je trudnici pukao vodenjak. Doktorka Pejaković objašnjava: „Znali smo kakve tegobe ima žena kod koje smo se prvobitno uputili, jer je bila naša pacijentkinja. Bolovi su bili deo oporavka posle lečenja, pa smo smatrali da imamo vremena da prvo pomognemo trudnici.“
Nažalost, Maša je imala druge planove. Kroz pričanje doktorke, saznajemo da su im trebale samo četiri minute da stignu do trudnice, ali su se suočili sa dodatnim problemima. „Nismo mogli da priđemo do kuće vozilom, pa smo morali da je ponesemo na nosilima do kombija,“ priseća se doktorka. Kako su se približavali klinici, kontrakcije su se pojačavale, i iako su se nadali da će stići na vreme, situacija je postajala sve kritičnija.
Kada su shvatili da porođaj zaista počinje, doktorka Pejaković je naredila vozaču da uključi sirenu zbog mogućih gužvi u centru grada. U tom trenutku, ekipa je morala da se fokusira na majku i bebu, uprkos tome što nisu bili potpuno spremni za porođaj. „Naš najveći problem je bio nedostatak sterilnih tkanina. Medicinska sestra je morala da cepa gaze kako bismo mogli da prihvatimo bebu,“ objašnjava doktorka.
Na sreću, kada su stigli do „Narodnog fronta“, beba je već bila u naručju svoje majke. „Nismo presekli pupčanu vrpcu jer je vozač rekao da stižemo za par minuta, a hitna pomoć na klinici je već čekala mamu i bebu,“ dodaje doktorka. Na kraju, njihova neočekivana, ali uspešna „intervencija“ završila je onako kako su se nadali.
Kada su nakon svega završili sa izveštajima o tim uzbudljivim trenucima, shvatili su da je od trenutka kada su primili poziv do porođaja prošlo svega 32 minuta. U 22:53 su obavešteni o pukotini vodenjaka, a prvi plač bebe čuli su već u 23:25. „To je bio trenutak koji nikada nećemo zaboraviti,“ zaključuje doktorka.
Ova priča pokazuje ne samo važnost brze reakcije i stručnosti ekipe Hitne pomoći, već i snagu i volju života, koja se ponekad dogodi u najneočekivanijim okolnostima. Ekipa iz Vrčina je još jednom potvrdila da su spremni da se suoče sa svim izazovima, bez obzira na to koliko nepredvidivi mogli biti. U svetu hitnih medicinskih situacija, svaki trenutak je dragocen, a njihova sposobnost da se prilagode situaciji donosi nadu i sreću mnogim porodicama.
