Članice EU su odbile model „obrnutog proširenja“ kao opciju za prijem novih članica, što je izazvalo potrebu za novim rešenjima. Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, pozvala je države članice da iznesu svoje predloge. Ovaj razvoj događaja otvara pitanje koje bi alternative mogle zadovoljiti Brisel i zemlje kandidate, kao i da li članice EU zaista žele nova članstva.
Na skupu pod nazivom „Konkurentna Evropa“ u Briselu, Kos je istakla da je Evropska komisija predstavila tri opcije za proširenje, ali da je bez odluke članica nemoguće nastaviti proces. Opcije uključuju zadržavanje postojećeg sistema, reformu EU za brži pristup kandidatima i model „obrnutog proširenja“. Ovaj poslednji model, koji je predložila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, podrazumeva omogućavanje pristupa zemljama kandidatima pre nego što završe ključne reforme.
Kos je napomenula da članice EU odbacuju treću opciju, smatrajući je „revolucionarnom“, dok zadržavanje statusa kvo takođe nije prihvatljivo. Sada se vodi rasprava o pravcu reformi i načinima za ubrzanje procesa kroz postepenu integraciju. Ona nije mogla precizirati kada su članice odbacile predlog, ali je naglasila da pripremaju sopstvene alternative koje bi omogućile kandidatima raniji pristup tržištu EU i investicionim programima.
S obzirom na odbijanje modela „obrnutog proširenja“, EU zvaničnici naglašavaju da bi članice trebalo da ponude alternativna rešenja. Analitičari, poput Miloša Pavkovića iz Centra za evropske politike, predlažu model faznog pristupanja, koji podrazumeva postepenu integraciju pre punopravnog članstva. Pavković ističe važnost dodatnih mehanizama praćenja nakon članstva i limitaciju prava veta za nove kandidate tokom ograničenog perioda.
Kosov poziv državama članicama signalizira ozbiljnost razgovora o proširenju i spremnosti da se razmatraju nova rešenja. Mnogi smatraju da je model obrnutog članstva preambiciozan i neusklađen s postojećim pravilima EU. Igor Novaković iz ISAC fonda takođe veruje da je postupno proširenje najbolje rešenje i da članice žele kredibilnije proširenje.
Pavković naglašava da je važno da EU pažljivo razmotri proširenje, posebno imajući u vidu da Crna Gora planira zatvoriti sva pregovaračka poglavlja i sledeće godine potpisati ugovor o pristupanju. U trenutnom kontekstu, vreme ističe, a države članice moraju brzo doći do rešenja koja će omogućiti kandidatima da postanu deo EU.
Rasprava o proširenju ponovo je aktuelizovana nakon izbijanja rata u Ukrajini, kada je Zapad, barem deklarativno, izrazio želju da ubrza ulazak Ukrajine i Moldavije, kao i zemalja Balkana, u EU. U poslednjim mesecima, dok se govori o proširenju, fokus je na Crnoj Gori, koja zatvara pregovaračka poglavlja i priprema se za pristup, dok je Albanija otvorila sve pregovaračke klastere. Srbija, s druge strane, kasni, jer od decembra 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje zbog neusaglašenosti spoljne politike i nedostatka sankcija Rusiji.
S obzirom na dinamiku događaja, pitanje proširenja EU postaje sve urgentnije, a članice moraju hitno da se dogovore o modelu koji će omogućiti bržu integraciju zemalja kandidata. Očekuje se da će se u narednim mesecima intenzivirati pregovori i rasprave u cilju usvajanja jednog od predloženih modela.
