Marko Miljković je nedavno podneo molbu sudu, zahtevajući češće bračne posete svojoj supruzi Tanjи Miljković. Međutim, sudija Zorica Avramović, koja predsedava većem koje sudi Miljkoviću i drugim pripadnicima kriminalnog klana, odbila je njegov zahtev. Sudija je istakla da Miljković već ima pravo na posete svaka dva meseca, što je prema njenim rečima u skladu sa pravilima. Ova odluka dolazi u kontekstu suđenja koje se vodi protiv Miljkovića zbog organizovanja kriminalne grupe koja je delovala pod paravanom navijačke grupe.
Na suđenju su takođe ispitivani forenzičari koji su radili na analizi digitalnih uređaja oduzetih od Miljkovića prilikom hapšenja u februaru 2021. godine. Prema izveštajima, policija nije pronašla relevantne dokaze koji bi mogli biti povezani sa izvršenjem krivičnih dela. Oduzeto je ukupno 15 uređaja, uključujući mobilne telefone, navigaciju i eksterne memorije. Forenzičari su napomenuli da na nekim uređajima nisu mogli da pristupe podacima zbog zaštite lozinkom, dok su na drugim uređajima našli samo delimične informacije.
Miljković i njegovi saradnici su optuženi za organizaciju kriminalne grupe koja se bavila najtežim krivičnim delima, uključujući šverc droge. Tokom suđenja, forenzički veštaci su izjavili da su naišli na izazove prilikom analize mobilnih telefona i računara osumnjičenih, s obzirom na to da su mnogi uređaji bili zaštićeni. Na primer, u telefonu jednog od optuženih nije pronađena lista poziva niti društvene mreže, što dodatno otežava prikupljanje dokaza.
Jedan od veštaka, Miloš Jokić, naglasio je da je na jednom od hard diskova utvrđeno da je neispravan, što je dodatno otežalo proces analize. On je istakao da je analiza drugih uređaja pokazala da ne postoje audio i video zapisi koji bi mogli biti relevantni za optužnicu. Ovo može imati značajan uticaj na slučaj, jer odbrana može iskoristiti nedostatak dokaza u svoju korist.
Osim toga, veštaci su se suočili sa problemima prilikom pokušaja da otvore telefone osumnjičenih, jer su mnogi od njih imali lozinke koje su otežavale pristup podacima. Na primer, u jednom telefonu nije pronađena aplikacija Skaj, koja je često korišćena za komunikaciju među članovima kriminalnih grupa. Ovi detalji ukazuju na složenost slučaja i izazove sa kojima se suočava pravosudni sistem prilikom procesuiranja organizovanog kriminala.
U međuvremenu, Miljković je nastavio da se bori za svoja prava, tražeći češće posete svojoj supruzi, ali sud je bio jasan u svom stavu. Odbijanje njegovog zahteva može biti interpretirano kao deo šireg pravnog okvira koji se odnosi na postupke protiv organizovanog kriminala. Ova situacija takođe ukazuje na to kako pravosudni sistem postavlja prioritete u slučajevima koji uključuju ozbiljne krivične radnje.
S obzirom na sve navedeno, slučaj Marka Miljkovića ostaje u središtu pažnje javnosti. Njegova borba za češće posete supruzi, zajedno sa složenim pravnim pitanjima koja se postavljaju tokom suđenja, postavlja pitanje o pravima zatvorenika i načinima na koje pravosudni sistem može da se nosi sa organizovanim kriminalom. Na kraju, ishod suđenja i dalje ostaje neizvestan, dok se čekaju dalji koraci u ovom kompleksnom pravnom postupku.
