U vreme kada se hrana sve više kupuje „na sliku“, a poverenje u sastav meri se klikom i algoritmom, Marija se vraća osnovama – čoveku, ruci i reči. Prehrambeni tehnolog po obrazovanju, preduzetnica po duši i majka, ona već decenijama živi u svetu proizvodnje, gde se kvalitet ne izgovara, već dokazuje. Njena priča se proteže između padina Ovčara, gde se proizvode sir i kajmak, i Dorćola, gde u Domaccini prodaje samo proizvode iza kojih može da stane, kako kao tehnolog, tako i kao čovek.
Marija ne prodaje „domaće“ kao marketinšku reč, već kao odgovornost. „Ceo život sam u proizvodnji hrane“, kaže ona, ističući da je taj put započela još kao dete, kada su njeni roditelji ušli u industriju mesa. Danas je vlasnica Mlekare na Ovčaru, osnivačica Domaccini koncepta na Dorćolu i međunarodni ocenjivač bezbednosti hrane.
Ideja o Domacciniju se rodila 2016. godine, kada „mali proizvođači“ nisu bili trend. Marija je želela mesto gde će predstaviti sopstvene proizvode, ali i okupiti one koji dele iste vrednosti. Na policama su samo registrovani proizvođači koji rade u skladu sa deklaracijom i ne dovode potrošače u zabludu. Poverenje, naglašava Marija, nije prazna reč, već osnovni uslov.
Njen pristup nije romantično idealizovanje domaćeg, već spoj struke i intuicije. Ona zna da najveći problemi nisu higijena, već prevare i aditivi. „Na kraju i na početku je osoba koja donosi odluke, a to je proizvođač“, ističe ona. U proceni kvaliteta ne presuđuje lični ukus, već doslednost. Kvalitet nije ono što potrošač zamišlja, već ono što je proizvođač definisao.
Marija veruje da etiketa nije važna, već istina. U njenoj prodavnici nema proizvoda čiji sastav ne odgovara deklaraciji. „Svaki dobavljač prođe razgovor sa mnom, a potom obilazim proizvodni objekat kako bih se uverila u verodostojnost dozvola“, objašnjava. Iako se briga o ceni čini važnom, ona ističe da mali proizvođači često prave kvalitetne proizvode, ali im nedostaje marketinška snaga.
Formalno obrazovanje je, prema njenim rečima, bilo ključno za njen uspeh. Iako je u početku imala utisak da će drugi znati više od nje, brzo se demantovala. „Znanje koje se stiče na fakultetu je investicija za budućnost“, dodaje ona.
Marija je oduvek bila svesna da će se baviti preduzetništvom. Iako je započela u mesnoj industriji, preuzela je porodičnu mlekara i razvila proizvodnju. Njene inovacije u proizvodnji kajmaka, koje zavise od godišnjeg doba i kvaliteta mleka, postale su prepoznatljive.
Danas, Marija se ne boji izazova i veruje u deljenje znanja. „Biznis je mnogo više od recepture i proizvoda, to zahteva posvećenost i sposobnost rešavanja problema“, zaključuje ona. U svom radu, ona se nada da će privući mlade ljude u selo i podstaknuti modernizaciju poljoprivrede. „Potrebni su nam ‘new age’ seljaci koji će upravljati tehnologijom i doneti inovacije“, naglašava Marija, verujući da će budućnost poljoprivrede biti svetla.
