Nakon što nije uspela da zabrani učešće Srba na lokalnim izborima zakazanim za 12. oktobar, Priština nastavlja sa naporima da oteža položaj srpske zajednice u izbornom procesu. Aktuelne odluke Centralne izborne komisije (CIK) o smanjenju broja birača u srpskim opštinama, dok se u nekim albanskim opštinama beleži povećanje, izazvale su oštre kritike i sumnje u poštenje izbora. Analitičari smatraju da je ovo još jedan pokušaj manipulacije na političkoj sceni Kosova.
Miloš Pavković, direktor strategije u Centru za evropske politike, ističe da su ove odluke deo izbornog inženjeringa i predstavljaju indirektno mešanje u organizaciju izbora. Prema njegovim rečima, cilj je da se omogući bolja pozicija albanskim političkim akterima, dok se srpski politički predstavnici, posebno Srpska lista, suočavaju sa dodatnim pritiscima. Očekuje se da će takvi pritisci nastaviti do dana izbora.
Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture iz Severne Mitrovice, upozorava na pritiske na srpsku zajednicu, uključujući pokušaje da se smanji broj ljudi koji će izaći na izbore. Takođe, izražava bojazan da će doći do problema sa dolaskom ljudi iz centralne Srbije na glasanje, kao i da mnogi ljudi neće biti na spisku birača zbog neorganizovanog popisa.
Igor Simić, potpredsednik Srpske liste, osudio je odluke CIK-a kao nelegalne i nelegitimne. On je ukazao na konkretne brojke, naglašavajući da je u opštini Leposavić smanjen broj birača za 1.508, u Severnoj Mitrovici za 1.264, dok su u Zubinom Potoku i Zvečanu zabeleženi slični trendovi. S druge strane, u srpskim opštinama južno od Ibra, beleži se povećanje broja birača, što se Simiću čini sumnjivim.
Povećanje broja birača u Gračanici, gde je zabeležen skok od 10 odsto, Simić smatra biološki nemogućim, ukazujući na to da je ovo još jedan pokazatelj nepravde prema srpskoj zajednici.
Aleksandar Gudžić, istoričar, saglasan je da su odluke CIK-a vođene političkim motivima, posebno u kontekstu Gračanice. On smatra da je ostavljanje mogućnosti glasanja pojedincima iz drugih naselja moglo biti bolje rešenje, kako bi se sprečila promena demografske strukture koja bi favorizovala albanski element.
Politički analitičar Bljerim Burjani, zauzima drugačiji stav, naglašavajući da se birački spisak menja svake izborne godine i da CIK ima obavezu da ažurira spisak u skladu sa zakonom. On dodaje da demografski faktori utiču na spisak i da ukoliko se nešto događa mimo tih pravila, to može biti protivzakonito.
Nedavno je CIK u Prištini odbio da sertifikuje Srpsku listu za učešće na lokalnim izborima, što je izazvalo reakciju iz ove stranke koja je podnela žalbu. Ova situacija dodatno komplikuje političku stvarnost na Kosovu, posebno nakon što je otpravnica poslova u ambasadi SAD izrazila zabrinutost zbog tendencija da se srpskim strankama onemogući učešće na izborima.
Osim toga, situacija u Skupštini Kosova ostaje nejasna, jer nije izabran potpredsednik iz srpske zajednice, što dodatno otežava političku dinamiku. Ustavni sud Kosova je prihvatio žalbu Srpske liste i doneo privremenu meru koja se odnosi na obustavu aktivnosti izabranih poslanika i formiranje nove vlade.
Ova serija događaja jasno ukazuje na složenost političke situacije na Kosovu, gde se srpska zajednica suočava sa sve većim izazovima u ostvarivanju svojih prava i političkog predstavljanja. Izbori zakazani za 12. oktobar postali su centralna tačka sukoba različitih interesa, a dalji razvoj situacije može značajno uticati na stabilnost i budućnost političkih odnosa u regionu.
