U poslednje vreme, upotreba veštačke inteligencije za kreiranje i manipulaciju medijskim sadržajem postaje sve prisutnija, što dovodi do proliferacije lažnih izjava i dezinformacija, posebno u političkom kontekstu. Opozicione stranke su reagovale na ovu sveprisutnu praksu najavom pravnih koraka protiv onih koji se upuštaju u ovakve obmane. Međutim, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) do sada nije pokazalo spremnost da se suoči sa ovim izazovima, ostavljajući utisak da se ovakve prakse mogu nesmetano nastaviti.
Takvo stanje dodatno se pogoršava medijskim nastupima koji imaju za cilj diskreditaciju novinara sa uglednih medija kao što su N1, Nova i Danas. Televizija Pink je u više navrata emitovala uvredljive i manipulativne reklame protiv ovih novinara, što je izazvalo snažnu osudu iz redova novinarskih udruženja, studenata i širokih građanskih krugova. Zabrinutost zbog ovakvih praksi se nagomilava, jer one ne samo da ugrožavaju profesionalno novinarstvo, već i negativno utiču na informisanje šire javnosti.
Osim ovih medijskih tenzija, pozornost privlači i poslovanje kompanija u vlasništvu vlasnika televizije Pink, koje se suočavaju sa značajnim poreskim dugovima koji se mere u desetinama miliona dinara. Pitanje je u kojoj meri su ove obaveze rezultat etičkog poslovanja i transparentnosti. Pored toga, pojavila su se pitanja o spornim garancijama koje su povezane sa ovim firmama, uključujući i one koje se odnose na upotrebu skupih vozila. Ova situacija dovodi u pitanje integritet svih poslovnih transakcija koje su u vezi sa ovom medijskom kućom.
U fokusu kritike takođe se našao i ugovor iz 1994. godine koji je omogućio televiziji Pink da emitovanje obavlja bez javnog nadmetanja. To je otvorilo mogućnost za neprimerno deljenje medijskih resursa i favorizovanje određenih igrača na tržištu, što dodatno destabilizuje fer konkurenciju. Takvi aranžmani podstiču sumnje u regulaciju medijskog sektora i raspodelu resursa, a postavljaju se i ozbiljna pitanja o nepristrasnosti u medijskoj industriji.
Jedan od najočiglednijih primera kršenja zakona i pravila je i gradnja nelegalne zgrade na Dedinju, koja je izvedena bez potrebnih dozvola. Ovaj slučaj dodatno pojačava sumnje u sposobnost vlasti da reaguju protiv nezakonitih praksi, kao i u volju da se očuva red i zakonitost u društvu. Neophodno je da se društvo bavi ovim problemima i traži odgovornost od onih koji su uključeni u ovakve aktivnosti, kako bi se obezbedila transparentnost i zaštita interesa građana.
