Miris sveže pečenih krofni širi se prostorijom i podseća na miran život manastira, gde su vreme, strpljenje i pažnja ključni u pripremi hrane. U pravoslavnoj tradiciji, obrok nije samo fizičko zadovoljenje gladi, već i izraz rada, molitve i ljubavi prema onima sa kojima delimo trpezu. Na osnovu ovog načela, recept za manastirske krofne, zabeležen u „Srbskom kuvaru“ iz 1855. godine, nosi duboku simboliku. Autor ovog recepta, jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedol, stvorio je ovu poslasticu kao toplu utehu za monahe i njihove goste.
Sastojci za manastirske krofne su jednostavni: tri četvrtine kilograma finog brašna, četvrt litra mleka, dve kašike pivarskog kvasca, šećer po volji, so, tri žumanceta i dva jaja, kao i ulje za prženje. Ovi osnovni sastojci omogućavaju pripremu krofni koje su savršene za vreme posta ili kao svakodnevna poslastica.
Priprema krofni počinje zagrevanjem brašna na toplom mestu. Zatim se kvasac razmuti sa malo mleka i doda u brašno. U smesu se dodaju šećer, so, žumanca i jaja, kao i ostatak mleka. Svi sastojci se dobro sjedine dok se testo ne počne odvajati od varjače. Nakon što je testo dobro naraslo, razmesite ga na pobrašnjenoj dasci, pazeći da ne bude previše mekano. Debljina kore treba da bude otprilike jednog prsta. Krofne se vade čašom ili modlom i prže u umerenoj masnoći.
Za one koji žele da krofne budu punjene, preporučuje se da se razvije tanja kora i između dve krofne se stavi pekmez, nakon čega se ostavljaju da odstoje dvadesetak minuta. Prilikom prženja, važno je da masnoća ne bude previše vrela; krofne se stavljaju u zagrejanu masnoću, a posuda se poklopi dok se jedna strana ne zapeče. Nakon toga, krofne se prevrću i prže se do kraja bez poklapanja.
Kada su krofne gotove, stavljaju se na papirne salvete da upiju višak masnoće, a zatim se posipaju šećerom u prahu i serviraju dok su još tople.
Ova jednostavna poslastica nosi sa sobom miris cimeta i šuplje, prozračne kore, što je čini savršenom za zimske dane ili vreme posta. Manastirske krofne simbolizuju ne samo ukus, već i tradiciju i kulturu koja se prenosi s generacije na generaciju. U njima se ogleda skromnost manastirskog života i toplina porodične trpeze, što ih čini idealnim izborom za sve one koji žele da uživaju u jednostavnim, ali duboko značajnim receptima.
Krofne se mogu poslužiti uz domaći pekmez ili se mogu obogatiti orasima, pružajući dodatni sloj ukusa i teksture. Svaki zalogaj donosi toplinu i radost, čineći ih savršenim desertom za svaku priliku. Ove krofne ne samo da su ukusne, već i predstavljaju vezu sa tradicijom i duhovnošću, podsećajući nas na važnost zajedništva i deljenja.
U svetu koji često žuri, priprema manastirskih krofni poziva nas da se zaustavimo na trenutak, uživamo u procesu i stvorimo nešto posebno. Ovaj recept iz „Srbskog kuvara“ ne samo da nas vraća u prošlost, već nas podseća na vrednosti koje su i danas važne – strpljenje, pažnja i ljubav prema drugima.
