U tišini manastirskih zidina, okružena molitvama svojih monahinja i vernog naroda, igumanija manastira Pokajnica, mati Evgenija, usnula je u Gospodu u svojoj 78. godini. Zaupokojena liturgija biće služena u sredu, 5. novembra 2025. godine u 9 časova u ovoj svetinji, a potom će u manastiru biti obavljeno i opelo, uz prisustvo sveštenstva i vernika koji su je poštovali i voleli, saopštio je duhovnik ove svetinje, jeromonah Stefan (Rajčić).
Rođena kao Milica Nikolić 3. oktobra 1947. godine u selu Selogražde kod Prizrena, u pobožnoj porodici Đorđa i Vukane, mati Evgenija je od malih nogu nosila plamen vere u srcu. Njeno rodno selo, zabeleženo još u 14. veku u Svetoarhangelskoj hrisovulji, čuvalo je sećanje na vekovne manastirske vrednosti, koje je Milica nastavila da neguje kroz ceo svoj život.
Pre dvadesete godine, Milica je stupila u Manastir Svete Trojice u Mušutištu, gde je 12. avgusta 1973. primila monaški postrig od tadašnjeg vladike raško-prizrenskog Pavla, kasnijeg patrijarha srpskog. Uz igumaniju Ilariju i sestrinstvo, dugo je čuvala drevnu nemanjićku svetinju, podnoseći teškoće koje su pratile Srbe u Metohiji i dajući sve od sebe za duhovni život zajednice.
Kada su ratne prilike 1992. godine zahtevale povlačenje, sestrinstvo se preselilo u Manastir Pokajnicu kod Velike Plane. Posle upokojenja igumanije Ilarije Sretenović, episkop braničevski Ignjatije postavio je 1. septembra 2003. godine mati Evgeniju za novu igumaniju. Od tada, više od dve decenije, ona je svojim smirenjem, blagom rečju i neumornom molitvom vodila manastir kroz svakodnevni trud, održavajući duh molitve i gostoprimstva u ovoj svetinji.
Verujući narod i monahinje pamtiće je po tihu snagu, istrajnosti u radu i molitvi, kao i po ljubavi kojom je oplemenjivala svakoga ko je zakoračio u manastirske dvore. Njeno življenje, posvećeno Gospodu, ostavlja neizbrisiv trag u srcima svih koji su je poznavali i u manastiru koji je vodila s ljubavlju i skromnošću.
Mati Evgenija sada počiva u Gospodu, a njen duh nastavlja da nadahnjuje sve koji veruju u snagu molitve, tišinu i predanost monaškom životu. U sećanju i molitvi, ona ostaje večna svetlost Pokajnice.
Kao igumanija, mati Evgenija je bila poznata po svojoj sposobnosti da okuplja monahinje i vernike, podstičući ih na duhovni rast i zajedništvo. Njena blaga narav i spremnost da pomogne svakome ko je zatraži, učinili su je voljenom i poštovanom ličnošću. U vreme kada su mnogi odlazili iz Srbije i tražili bolji život negde drugde, mati Evgenija je ostala posvećena svojoj zajednici, pružajući nadu i utehu svima koji su se suočavali s teškoćama.
Tokom godina, manastir Pokajnica je postao mesto okupljanja za mnoge vernike koji su dolazili da se mole i traže duhovnu podršku. Mati Evgenija je organizovala razne molitvene i duhovne manifestacije, promovišući mir i jedinstvo među ljudima. Njena posvećenost i trud nisu prošli nezapaženo, a mnogi će se sećati njenih reči o ljubavi, pokajanju i blagoslovu.
S obzirom na sve što je učinila tokom svog života, mati Evgenija će zauvek ostati u srcima onih koji su je poznavali. Njen život je bio primer kako se može živeti u skladu s verom, posvećenjem i ljubavlju prema bližnjima. Njeno nasleđe će se prenositi s generacije na generaciju, inspirišući nove monahinje da slede njene stope i nastave njen rad.
U danima koji dolaze, manastir Pokajnica će se suočiti s tugom zbog gubitka svoje igumanije, ali će se istovremeno setiti svih lepih trenutaka koje su proveli zajedno. Mati Evgenija će ostati simbol snage i vere, a njena molitva će i dalje biti prisutna u ovoj svetinji koja će nastaviti da služi kao mesto okupljanja za mnoge vernike. U srcima ljudi, njen duh će nastaviti da živi, naglašavajući snagu zajedništva i ljubavi prema Bogu.
