Na jucerašnjem suđenju Zoranu Marjanoviću, povela se rasprava o tome da li će njegova maloletna ćerka, koja je u vreme ubistva njegove supruge Jelene Marjanović imala samo pet godina, biti neposredno saslušana pred sudom u ponovljenom postupku. Na kraju, doneta je odluka da će na narednom suđenju biti pročitan njen iskaz iz tužilaštva.
Marjanovićeva odbrana je najpre tražila da njihova ćerka bude neposredno ispitana. Međutim, kada je sudija istakla da pre ispitivanja devojčice treba obaviti dopunsko psihološko-psihijatrijsko veštačenje kako bi se utvrdilo da li je sposobna da svedoči i da li bi novo ispitivanje moglo dovesti do sekundarne viktimizacije, advokati su odustali od svog predloga. Doneta je odluka da će njen iskaz biti pročitan u sudu u julu, kada je zakazan sledeći glavni pretres. Sud će naknadno odlučiti da li je potrebno da devojčica ipak bude ispitana.
Ćerka Zorana i Jelene Marjanović ispitana je u tužilaštvu 2018. godine, kada je opisala nasip na kojem su se nalazili u trenutku Jeleninog nestanka i ubistva. Rekla je da je „bilo neko mesto gde ima gore brdo i tu je put kuda je ona trčala kad je rekla ‘idem ja’“. Dete je dodalo da je „mama otišla gore na brdo, a da su ona i tata bili dole“.
Devojčica je ispričala da je videla svoju majku kako odlazi na brdo, a da je njen otac takođe video. Kada je mama otišla, Zoran i ona nisu bili ni dugo ni kratko na tom mestu. Opisala je da su mogli da vide Jelenu dok se penje uz brdo, ali su brzo izgubili kontakt jer je bilo drveća i šume koja im je zaklanjala pogled.
Sudija Jelena Škulić je u obrazloženju prvostepene presude, kojom je Zoran Marjanović osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora, navela da je iskaz devojčice bio ključan za razumevanje događaja na nasipu. Devojčica je rekla da nije mogla da vidi mamu zbog šume, dok je sudija napomenula da na mestu gde su se nalazili nije bilo šume, već se ona nalazila sa druge strane kanala, odakle je svedok video muškarca i ženu bez deteta.
Na pitanje tužioca gde joj je tata, devojčica je odgovorila: „U pritvoru.“ Dodala je da je Zorana Marjanovića „neko pogrešno okrivio da je ubio mamu“. Kada su je pitali ko joj je to rekao, odgovorila je da je „sama shvatila“.
Iako se nije mogla setiti šta je nosila od odeće, kao ni šta je nosio Zoran Marjanović, rekla je da se seća da je Jelena Marjanović imala plavu trenerku. Opisala je i kako su, kada su shvatili da mame nema, otišli na brdo. Držali su se za ruke i hodali zajedno. Zoran je dozivao Jelenu i zvao je na telefon da pita gde je. Kada su shvatili da je nema, pozvao je policiju.
Ovaj slučaj i dalje izaziva veliku pažnju javnosti, a s obzirom na to da je devojčica sada u centru pažnje, postavlja se pitanje kako će se njen iskaz odnositi na konačni ishod suđenja. Zoran Marjanović je optužen za ubistvo svoje supruge Jelene, a kako stvari stoje, njegovo suđenje će se nastaviti sa čitanjem iskaza njihove ćerke, što bi moglo doneti nove informacije i razjasniti situaciju.
Ono što dodatno komplikuje situaciju jeste emocionalna i psihološka dimenzija ovog slučaja, s obzirom na to da je reč o maloletnom detetu koje je izgubilo majku i čiji je otac optužen. Sud uživa odgovornost da donese pravednu odluku, ali istovremeno mora imati na umu i dobrobit deteta. Iskazi svedoka, posebno dece, često su ključni u ovakvim slučajevima, ali njihova sposobnost da svedoče može biti podložna različitim faktorima, uključujući emocionalnu traumu koju su doživeli.
