Srpska malina bi mogla dobiti jasno definisanu oznaku porekla, što će omogućiti da se domaći proizvod istakne od uvozne robe i bude prepoznat kao plod iz Srbije. Ovaj korak ima za cilj zaštitu kvaliteta i jačanje prepoznatljivosti „crvenog zlata“ na tržištu, kako domaćem, tako i stranom. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, razgovarao je sa proizvođačima maline u Arilju, naglašavajući značaj malinarstva za izvoz i opstanak sela.
Glamočić je istakao da prekomeran uvoz tokom berbe u Srbiji neće biti dozvoljen. U prvom delu godine, proizvođači će dobiti podršku od 18.000 dinara po hektaru, a isplata se očekuje do kraja marta. U drugoj polovini godine planirano je dodatno povećanje subvencija za voćare kako bi se ojačala proizvodnja.
Prema podacima agroekonomskog analitičara Branislava Gulana, Srbija je u 2025. godini proizvela 82.577 tona maline, dok je procena stručnjaka da potencijal može dostići između 110.000 i 120.000 tona godišnje. Ovaj rast je moguć uz obnovu zasada kvalitetnim sortama i kontrolu uvoza. Gulan upozorava da bez sistemske podrške države postoji rizik od daljeg pada proizvodnje i gubitka tržišnih pozicija.
Analize pokazuju da je Srbija u trećem tromesečju 2025. godine po količini izvoza pala na treće mesto sa 19.000 tona, dok su Poljska i Ukrajina bile ispred. U tom periodu, Poljska je ostvarila 95 miliona evra od izvoza, Srbija 92,9 miliona, a Ukrajina 62,3 miliona evra. Gulan napominje da je Srbija do trećeg tromesečja bila na vrhu po ukupnoj vrednosti izvoza, zadržavajući najvišu cenu među najvećim proizvođačima.
Izvozna cena srpske maline porasla je sa 3,54 evra po kilogramu u drugom kvartalu na 4,88 evra u trećem kvartalu 2025. godine, što je više u poređenju sa Poljskom, Ukrajinom, Kinom i Čileom. Iako su neke zemlje regiona imale više cene, njihovi izvozni kapaciteti su bili znatno manji.
U trećem tromesečju 2025. godine, Srbija je zabeležila rekordni uvoz od 5.013 tona zamrznute maline, pri čemu su najveće količine došle iz Poljske, Ukrajine, Moldavije, Belorusije, Bosne i Hercegovine i Albanije. Uvođenje jasne oznake porekla trebalo bi da doprinese većoj transparentnosti na tržištu i boljem pozicioniranju domaće maline. Međutim, ostaje neizvesno da li će ovaj korak biti dovoljan za dugoročno povećanje cena i stabilizaciju proizvodnje.
U svakom slučaju, očekivanja su da će ovaj proces pomoći u očuvanju kvaliteta i jačanju konkurentnosti srpske maline na međunarodnom tržištu, čime bi se dodatno osnažilo malinarstvo u Srbiji i doprinosilo razvoju ruralnih sredina.
