Lideri oko 30 zemalja, poznatih kao „koalicija voljnih“, sastaće se sledeće nedelje kako bi razgovarali o predlozima za bezbednosnu podršku Ukrajini, koju su obećali u slučaju postizanja mirovnog sporazuma sa Rusijom. Ovo je najavio francuski predsednik Emanuel Makron na konferenciji za novinare u Tulonu, gde se sastao sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.
Makron je istakao da su načelnici generalštaba iz tih zemalja obavili značajan posao otkako je održan sastanak u Vašingtonu. Sastanak sledeće nedelje ima za cilj da finalizuje doprinose svake od zemalja u vezi sa podrškom Ukrajini. Učesnici sastanka će neki prisustvovati lično, dok će drugi biti uključeni onlajn.
Francuski predsednik je naglasio da će fokus sastanka biti na jačanju ukrajinske vojske, kao i na razmatranju načina za opremanje, finansiranje i obuku ukrajinskih vojnika. Pored toga, razmatraće se i ideja o formiranju „bezbednosnih snaga“ sastavljenih od zemalja koje su spremne da pošalju mirovnjake u Ukrajinu nakon postizanja primirja.
Ovaj sastanak dolazi u trenutku kada se situacija u Ukrajini nastavlja razvijati, a s obzirom na trenutne tenzije sa Rusijom, međunarodna zajednica se sve više angažuje na pružanju podrške Ukrajini. U tom kontekstu, Makronov naglasak na obezbeđivanju vojne podrške i stvaranju mehanizama za mirovnu stabilizaciju ukazuje na ozbiljnost situacije.
Osim toga, Makron je takođe govorio o svom mandatu, ističući da će nastaviti da ga obavlja do kraja 2027. godine. Odbacio je spekulacije da bi mogao da bude pod pritiskom da podnese ostavku u slučaju gubitka poverenja u vladu na predstojećem glasanju u parlamentu. „Mandat koji su mi poverili Francuzi, a niko drugi, biće obavljen do kraja, bez obzira na to šta misle oni koji su poraženi na tim istim izborima“, rekao je Makron.
Na ovaj način, Makron potvrđuje svoju posvećenost stabilnosti i kontinuitetu u vođenju Francuske, usred političkih pritisaka i izazova. Takođe je naglasio važnost demokratije i prava građana da biraju svoje vođe, ukazujući na to da je njegovo izabranje od strane naroda legitimno i da se mora poštovati.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se Evropa suočava sa izazovima koji zahtevaju koordinaciju i zajednički odgovor. Na sastanku koalicije voljnih, lideri će se suočiti sa pitanjem kako da efikasno podrže Ukrajinu, a istovremeno održavaju unutrašnju stabilnost svojih zemalja. Ovaj sastanak može biti ključan korak ka jačanju kolektivne bezbednosti u regionu.
Pored vojne podrške, važno je i pitanje humanitarne pomoći i obnove Ukrajine. Mnogi lideri izražavaju zabrinutost zbog humanitarne krize koja je proizašla iz sukoba, a takođe se razmatra i način na koji međunarodna zajednica može pomoći u obnovi zemlje nakon rata.
U tom smislu, sastanak u Tulonu ne samo da će se fokusirati na vojne aspekte, već će verovatno obuhvatiti i šire aspekte obnove i stabilizacije Ukrajine. Očekuje se da će lideri razgovarati o strategijama za dugoročnu podršku ukrajinskoj ekonomiji i društvu, kako bi se osiguralo da zemlja može ponovo da se izgradi i razvija nakon sukoba.
Sve ovo ukazuje na to da je trenutna situacija u Ukrajini veoma složena i da zahteva pažljiv i koordinisan pristup od strane međunarodne zajednice. S obzirom na sve veće napetosti, važno je da se lideri fokusiraju na dijalog, saradnju i pronalaženje rešenja koja će doprineti miru i stabilnosti u regionu.
