Danas su se u Nikšiću okupili mnogi ljudi kako bi odali poslednju počast Živku Delibašiću (34) i njegovoj dvogodišnjoj ćerki Viktoriji, koji su tragično izgubili život. U dve kapele odjekivali su jecaji i suze, dok su se porodice Delibašić i Macanović trudile da pronađu snagu u ovom teškom trenutku. Viktorija je bila omiljena u obema porodicama, vesela devojčica koja je samo pre nekoliko dana uživala u igri sa svojim lutkicama, a sada je zauvek otišla. Zajedno sa svojim ocem, počivaće na groblju u Kočanima, nedaleko od Nikšića.
Majka Ana (17) nije mogla da sakrije bol dok je iz kapele iznošen mali, beli kovčeg. Njene reči, ispunjene tugom, odjekivale su prostorom: „Bebo moja! Ne dam te srećo! Kud mi je vodite?“ Ova scena je bila srceparajuća, a otac Obrad je iz susedne kapele ljubio slike svog sina i unuke, izražavajući istu nesreću koju su osećale obe porodice.
Živko je bio poznat kao miran i uzoran radnik u Železari EPCG, a njegovi prijatelji i kolege su se oprostili od njega s tugom. Ivan Vujović, jedan od njegovih kolega, postavio je pitanje kako pronaći reči utehe za porodice koje su pretrpele ovu strašnu tragediju. „Nema tih reči koje mogu danas utešiti majku male Viktorije“, rekao je on, naglašavajući koliko je teško pronaći prave reči u ovakvim situacijama.
Na sahrani se čula pitanja o tome kako je Živko mogao da donese tako strašnu odluku. U noći između srede i četvrtka, posle svađe sa Anom, Živko je uzeo dete iz njenog naručja i otišao u selo Kućine. Ignorisajući njene molbe, odvezao se desetine kilometara daleko, gde je nažalost izvršio zločin. Koristio je staru pušku, koja je najverovatnije bila porodična ostavština, da bi oduzeo život svojoj mezimici, a potom i sebi.
Ova tragedija izazvala je veliku tugu među građanima Nikšića, koji su se okupili da izraze saučešće porodicama. Mnogi su se pitali kako je moguće da je došlo do ovakvog zločina, posebno od strane osobe koja je bila poznata kao vedra i prijateljska. Ova tragedija je podsetila sve na krhkost života i na to da iza osmeha mogu stajati nepoznate borbe.
Premijer Crne Gore, Milojko Spajić, proglasio je ponedeljak, 28. jul, danom žalosti u celoj državi u znak poštovanja prema izgubljenim životima u ovoj i drugim tragedijama u zemlji. „Delimo tugu i stojimo uz porodice stradalih“, napisao je premijer na društvenim mrežama, izražavajući solidarnost sa onima koji su izgubili svoje najmilije.
Ova tragična priča o Živku i Viktoriji je zapalila raspravu o mentalnom zdravlju i potrebama za podrškom onima koji se suočavaju s teškim situacijama. Mnogi su se pitali šta je moglo biti učinjeno da se spreči ovakva katastrofa, i kako društvo može bolje podržati pojedince koji se bore sa svojim unutrašnjim demonima.
U ovoj turobnoj situaciji, svi se nadaju da će se nešto promeniti i da će se više pažnje posvetiti mentalnom zdravlju i prevenciji porodičnih tragedija. Nažalost, gubitak Živka i Viktorije će zauvek ostati urezan u sećanju svih koji su ih poznavali, kao podsećanje na to koliko je važno pružiti podršku onima koji su u potrebi i osigurati da niko ne ostane sam u svojim borbama.
