Američki senator Lindzi Grejem oštro je kritikovao Mađarsku i Slovačku zbog njihove zavisnosti od ruskih energenata. On je upozorio da će se te zemlje suočiti sa „posledicama“ ukoliko ne prekinu sa kupovinom ruskih fosilnih goriva. Grejem, blizak saradnik predsednika SAD Donalda Trampa, istakao je na platformi X da je Tramp bio u pravu kada je zahtevao od evropskih zemalja da prestanu da kupuju rusku naftu. Prema njegovim rečima, većina evropskih zemalja je to učinila, dok su Mađarska i Slovačka ostale gotovo jedine koje to još uvek čine.
Grejem je izrazio nadu da će te zemlje preuzeti odgovornost i pomoći da se okonča krvoproliće izazvano ratom u Ukrajini. On je jasno naglasio da bi posledice trebale da uslede ako se situacija ne promeni. Ova izjava dolazi u trenutku kada se pritisak na Mađarsku i Slovačku povećava, s obzirom na to da su mnoge druge evropske zemlje smanjile ili potpuno prekinule trgovinu sa Rusijom.
Tramp je, s druge strane, pozvao sve članice NATO-a da prestanu sa kupovinom ruske nafte, naglašavajući da će SAD uvesti sankcije Rusiji kada to učine sve članice. Američki sekretar za energetiku Kris Rajt takođe je apelovao na preostale kupce ruskih fosilnih goriva u Evropskoj uniji da potraže alternativne izvore energije.
Dok su mnoge evropske zemlje prekinule ili značajno smanjile zavisnost od ruskih energenata nakon početka rata, Mađarska i Slovačka su, naprotiv, povećale svoju zavisnost. Prema izveštaju Centra za istraživanje energije i čiste životne sredine, Mađarska je povećala svoju zavisnost od ruske sirove nafte sa 61% pre rata na 86% u 2024. godini. Slovačka je ostala gotovo potpuno zavisna od snabdevanja iz Moskve, što dodatno komplikuje situaciju u kojoj se nalaze.
Obe zemlje su do sada odbijale pozive za pronalaženje alternativnih izvora energije, što je izazvalo zabrinutost u Briselu. Ovaj stav Mađarske i Slovačke može imati dugoročne posledice ne samo za njihove ekonomije, već i za političke odnose unutar Evropske unije i sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da su zemlje poput Mađarske i Slovačke, koje su se oslanjale na ruske energente po sniženim cenama, sada u teškoj poziciji. Povećana zavisnost od ruskih energenata može otežati njihovu sposobnost da se bore protiv ekonomskih i političkih pritisaka sa Zapada. Ukoliko ne preduzmu korake ka diversifikaciji svojih izvora energenata, moglo bi doći do ozbiljnih ekonomskih posledica.
Evropska unija se suočava sa izazovima u obezbeđivanju energetske sigurnosti, posebno nakon početka sukoba u Ukrajini. Postoji sve veći pritisak na države članice da se oslobode zavisnosti od ruskih fosilnih goriva kako bi se smanjila snaga Moskve u regionu. Ovo je posebno važno u kontekstu globalne borbe protiv klimatskih promena, gde prelazak na obnovljive izvore energije postaje sve hitniji.
Kako se situacija razvija, može se očekivati da će Brisel pojačati pritisak na Mađarsku i Slovačku da preispitaju svoje energetske politike. Ove zemlje će morati da donesu teške odluke kako bi se uskladile sa širim evropskim ciljevima i bezbednosnim potrebama. U suprotnom, suočiće se sa potencijalnim sankcijama ili drugim oblikom pritiska koji bi mogli dodatno pogoršati njihovu ekonomsku situaciju.
U zaključku, situacija u vezi sa zavisnošću Mađarske i Slovačke od ruskih energenata predstavlja složen problem koji zahteva hitnu pažnju i akciju. Očigledno je da je potrebno pronaći alternativne izvore energije kako bi se obezbedila energetska sigurnost i smanjila zavisnost od Moskve, što može biti ključno za stabilnost i budućnost ovih zemalja u evropskoj zajednici.
