Predizborna kampanja za lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, zakazana za 12. oktobar, počinje danas, a mnogi analitičari ukazuju na to da će ovi izbori biti pod posebnim pritiskom, posebno kada je u pitanju učešće Srba. Potezi Prištine, koji otežavaju ovo učešće, uključuju blokiranje srpskih lista, manipulaciju brojem birača i izborni inžinjering, što sve zajedno ukazuje na ozbiljnu strategiju koja ima za cilj narušavanje multietničkog balansa u većinski srpskim opštinama.
Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa za poglavlje 35, ističe da će ovi izbori pružiti mnoge odgovore na pitanja od značaja za političke procese na Kosovu. „Lokalni izbori nose drugačiju dinamiku nego parlamentarni, jer se pojavljuje mnoštvo lokalnih inicijativa koje mobilizuju glasače,“ kaže Mijačić. On dodaje da će biti zanimljivo videti da li će premijer Aljbin Kurti uspeti da izbornim inžinjeringom naruši multietnički balans, posebno u Severnoj Mitrovici i Gračanici.
Ognjen Gogić, politikolog, ukazuje na to da su sve administrativne radnje vezane za izbore okončane, ali se postavlja pitanje kakva kampanja će se odvijati. „Kosovo ide na lokalne izbore u uslovima duboke institucionalne i političke krize. Albanske partije međusobno prebacuju krivicu za blokadu institucija, a rizik za Srbe je da postanu predmet negativne kampanje,“ naglašava Gogić.
Jedan od najnovijih primera pritiska na Srbe je smanjenje broja birača u srpskim opštinama. U opštini Leposavić broj glasača smanjen je za 1.508, dok je u Severnoj Mitrovici smanjen za 1.264. U isto vreme, u srpskim opštinama južno od Ibra, broj birača se povećava, što dodatno komplikuje situaciju. Mijačić ukazuje da su se sve albanske partije u Gračanici ujedinile oko jednog kandidata, čime su obesmislile Arhtisarijev koncept o toj srpskoj opštini.
U Severnoj Mitrovici će izbori pokazati da li su lokalni politički subjekti koji su sarađivali sa Kurtijem uspeli da kapitalizuju tu saradnju kroz nove mandate. Takođe, postavlja se pitanje kakvo je raspoloženje građana prema Srpskoj listi nakon napuštanja institucija.
Situacija se dodatno komplikuje odbijanjem Centralne izborne komisije (CIK) da sertifikuje Srpsku listu za učešće na lokalnim izborima. Srpska lista je podnela žalbu, tvrdeći da je odluka CIK-a nezakonita i diskriminatorska. Ovo je izazvalo zabrinutost, čak i od strane američke ambasade u Prištini.
Osim toga, incidenti koji nisu direktno povezani sa izborima, ali doprinose međuetničkim tenzijama, dodatno otežavaju situaciju. U selu Stanišor primećeni su grafiti „UČK“, dok su inspektori iz Prištine izvršili upad u objekte Pošte Srbije u Gračanici i Štrpcu, kao i u druge institucije srpskog sistema.
Kampanja se odvija u uslovima institucionalne krize, jer Skupština Kosova još uvek nije formirana. Gogić upozorava da će za Srbe biti izazovno da osvoje vlast u svih 10 opština sa srpskom većinom, s obzirom na to da izlaze na izbore u više kolona, dok albanske partije mogu profitirati od povećanog broja albanskih birača prijavljenih u tim opštinama.
Na lokalnim izborima birači će imati priliku da biraju između 93 politička subjekta, uključujući 12 srpskih, što dodatno naglašava važnost ovih izbora. U svetlu svih ovih događaja, očekivanja su visoka, a pritisak na Srbe iz Prištine i dalje raste, što će uticati na ishode izbora i dalji politički okvir na Kosovu.
