Nedavni pokušaji da se ljudi podstaknu na konzumaciju insekata kao održive alternative mesu suočavaju se s velikim izazovima, prema novoj studiji objavljenoj u naučnom časopisu „Sustainable Agriculture“. Istraživanje ističe široku odbojnost prema ovoj ideji, posebno u zapadnim zemljama, što otežava njen uspeh.
Uprkos prednostima koje uzgoj i konzumacija insekata, poput crva, skakavaca i mrava, imaju u smanjenju uticaja na životnu sredinu u poređenju s tradicionalnim stočarstvom, koje je jedan od glavnih uzroka krčenja šuma i zagađenja, istraživači upozoravaju da je teško zamisliti da bi ova prednost mogla biti ostvarena u praksi. Prema podacima, 91% ispitanika u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi voljno bi probalo biljne alternative mesu, dok samo 20% razmatra konzumaciju insekata.
Osim kulturne odbojnosti prema insektima kao izvoru hrane, ekonomija igra značajnu ulogu. Većina kompanija fokusira se na uzgoj insekata za stočnu ishranu, a ne za ljudsku. Zbog ovih izazova, teško je verovati da bi hrana zasnovana na insektima mogla značajno zameniti tradicionalno meso, kako se navodi u studiji.
Globalna potrošnja mesa nastavlja da raste, posebno u ekonomijama u razvoju kao što je Kina, što dodatno opterećuje prirodne resurse i klimatski sistem. Koautor studije, Dastin Kramet, ističe da imamo ograničene resurse i da ih moramo usmeriti ka najperspektivnijim alternativama. Iako se u nekim slučajevima insekti pojavljuju u proizvodima poput grickalica i hleba, ti proizvodi ne mogu zameniti meso.
Dok većina vlada izbegava uvođenje mera za smanjenje potrošnje mesa iz političkih razloga, Danska se ističe kao izuzetak. U 2023. godini, danska vlada je predstavila plan za smanjenje konzumacije mesa i jačanje proizvodnje biljne hrane. Danski ministar za hranu, poljoprivredu i ribarstvo, Jakob Jensen, izjavio je da je biljna ishrana budućnost i da, ako želimo smanjiti klimatski otisak poljoprivrede, moramo jesti više biljne hrane.
Kramet smatra da danski model može poslužiti kao osnova za razvoj pravih alternativa, umesto da se očekuje da će ljudi spontano preći na ishranu zasnovanu na insektima. Preporučuje se da ljudima ponudimo nešto što je ukusno, pristupačno i jednostavno, umesto da se samo moralizuje. Kada alternativa bude bolja po ukusu, ceni i dostupnosti, možemo očekivati smanjenje uticaja stočarstva.
Jedan od ključnih problema je nedostatak potražnje za proizvodima na bazi insekata. Iako su insekti hranljivi i ekološki održivi, njihova upotreba u ishrani još uvek se ne shvata kao ozbiljna alternativa mesu. U zemljama gde je konzumacija insekata deo kulture, kao što su neki delovi Azije i Afrike, situacija je drugačija, ali u zapadnim zemljama, gdje su mesne alternative popularnije, izazovi ostaju.
Kada se uzmu u obzir svi ovi faktori, jasno je da će put ka široj prihvaćenosti insekata kao hrane biti dug i zahtevaće promene u percepciji potrošača, kao i razvoj inovativnih proizvoda koji će zadovoljiti ukuse i potrebe tržišta. U narednim godinama, biće ključno posmatrati kako se trendovi u ishrani razvijaju i kako će se odgovoriti na sve veće zahteve za održivim izvorima hrane. Samo kroz edukaciju i promenu percepcije možemo stvoriti uslove za veću upotrebu insekata u ishrani.
