Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao „noćne sove“, imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju. Ovo su rezultati novog istraživanja objavljenog u časopisu Američkog udruženja za srce.
Studija je analizirala podatke gotovo 323.000 odraslih osoba uključenih u britansku bazu „UK Biobank“. Istraživanje je pokazalo da je večernji hronotip povezan sa lošijim kardiovaskularnim zdravljem, a razlike su bile posebno izražene kod žena. Učesnici istraživanja, prosečne starosti 57 godina, popunili su upitnike o svom hronotipu, odnosno biološkoj sklonosti ka jutarnjoj, večernjoj ili srednjoj aktivnosti.
Učesnici su podeljeni u tri grupe: jutarnji tip, večernji tip i srednji tip, prema njihovim navikama spavanja i buđenja. Rezultati su pokazali da su noćne sove imale značajno povećane rizike od srčanih oboljenja i moždanog udara. Ove osobe su često izložene stresu, anksioznosti i drugim faktorima koji mogu negativno uticati na njihovo zdravlje.
Prethodna istraživanja su već ukazivala na povezanost između hronotipa i zdravlja, ali je ovo prvo veliko istraživanje koje je pokazalo konkretne posledice koje noćne sove trpe. Osobe koje su sklonije noćnom životu često su izložene nepravilnim obrascima ishrane i fizičke aktivnosti, što dodatno pogoršava njihovo zdravstveno stanje.
Jedan od mogućih uzroka ovih zdravstvenih problema može biti i poremećaj u cirkadijarnom ritmu. Cirkadijarni ritmovi su prirodni ciklusi tela koji regulišu san, budnost i druge fiziološke procese. Kada je ovaj ritam poremećen, može doći do različitih zdravstvenih problema, uključujući i kardiovaskularne bolesti.
Razlike u zdravlju između jutarnjih i večernjih tipova takođe mogu biti povezane sa načinom života. Jutarnji tipovi obično imaju redovniju ishranu, više se kreću i manje su izloženi stresu, dok noćne sove često imaju nepravilne navike koje mogu dovesti do zdravstvenih problema.
Većina stručnjaka se slaže da je važno održavati zdravu ravnotežu između sna i budnosti. Preporučuje se da se ljudi trude da se drže redovnog rasporeda spavanja, a posebno je važno da se izbegne izlaganje plavoj svetlosti iz elektronskih uređaja pre spavanja.
Osim toga, fizička aktivnost i zdrava ishrana su ključni faktori za održavanje zdravlja srca. Redovno vežbanje može pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja, a pravilna ishrana može poboljšati opšte zdravstveno stanje.
U svetlu ovih saznanja, važno je da se ljudi koji se prepoznaju kao noćne sove posvete promenama u svom načinu života kako bi poboljšali svoje zdravlje. To može uključivati prelazak na jutarnji hronotip, što može zahtevati postepene promene u navikama spavanja i budnosti.
Neka istraživanja sugerišu da bi primena tehnika poput meditacije i vežbi disanja mogla pomoći u smanjenju stresa i anksioznosti kod noćnih sova, što bi moglo pozitivno uticati na njihovo zdravlje.
Zdravlje srca je od suštinske važnosti za sve nas, i razumevanje kako naš unutrašnji sat utiče na naše zdravlje može nam pomoći da donosimo bolje odluke o načinu života.
U zaključku, rezultati ovog istraživanja podsećaju nas na važnost pravilnog rasporeda spavanja i njegov uticaj na naše zdravlje. Promena u hronotipu može biti izazovna, ali s vremenom i trudom, moguće je postići bolje zdravlje i kvalitetniji život.
