Upis u srednje škole u Beogradu donosi brojne izazove za učenike završnih razreda osnovne škole. Završetak školske godine i pripreme za malu maturu često su veoma stresni, jer izbor srednje škole može značajno uticati na budući profesionalni put mladih. Minimalni broj poena potreban za upis u najtraženije gimnazije u Beogradu dostigao je čak 94 od 100 mogućih, što dodatno povećava pritisak na učenike.
Na vrhu liste najtraženijih srednjih škola nalaze se renomirane gimnazije, koje svake godine privlače veliki broj kandidata. Na osnovu podataka o upisu za školsku 2024/2025, Deveta beogradska gimnazija se ističe kao najteža za upis. Za prirodno-matematički smer, minimalan broj poena potreban za upis iznosio je 94,50, dok je za društveno-jezički smer taj broj bio nešto niži, 93,20. Ova gimnazija se nalazi u samom vrhu popularnosti među učenicima.
Treća beogradska gimnazija takođe se svrstava među najtraženije, a prethodne godine minimalan broj poena za upis na prirodno-matematički smer bio je 94,35. Za društveno-jezički smer, potrebna su 91,16 poena, što pokazuje da su i ovde kriterijumi vrlo visoki. Ove gimnazije su poznate po svojim odličnim nastavnim programima i pripremama za dalje školovanje.
Deseta beogradska gimnazija, smeštena na Novom Beogradu, takođe se našla među najtraženijima, sa minimalno potrebnim poenima od 93,90 za opšti smer. Peta beogradska gimnazija na Paliluli zabeležila je broj poena od 92,95 za prirodno-matematički smer, dok je za društveno-jezički smer minimum bio 90,91.
Četrnaesta beogradska gimnazija se ističe sa minimalnim potrebnim poenima od 92,55 za prirodno-matematički smer i 90,05 za društveno-jezički smer. Ostale beogradske gimnazije takođe zahtevaju visok broj poena za upis, a samo za Osmu beogradsku gimnaziju i Dvanaestu potrebni su niži brojevi, 86,26 i 85,93 poena, što ukazuje na to da je konkurencija izuzetno jaka.
Osim gimnazija, u Beogradu postoji i niz stručnih škola koje takođe imaju visoke kriterijume za upis. Vazduhoplovna akademija, na primer, zahteva više od 90 poena za određene smerove, poput tehničara vazdušnog saobraćaja, za koji je prethodne godine bilo potrebno 93,13 poena. Ostali smerovi su zahtevali manje od 90, ali više od 80 poena.
ETŠ „Nikola Tesla“ u Starom gradu je takođe bila popularna među malim maturantima, posebno smer tehničara informacionih tehnologija, gde su učenici morali da imaju najmanje 92,75 poena za upis. Za druge smerove, kao što je elektrotehničar energetike, potrebni su bili manji poeni, 76,15.
Farmaceutsko-fizioterapeutska škola istakla se smerom farmaceutski tehničar, gde je prošle godine bilo potrebno najmanje 86,26 poena. Ipak, za smer masera, učenici su mogli da upišu sa minimum 69 poena, što ukazuje na raznolikost mogućnosti unutar stručnih škola.
Na kraju, Prva ekonomska škola zauzela je mesto među najtraženijim srednjim školama, gde je minimalan broj poena za smer finansijsko-računovodstveni tehničar iznosio 85,86. Ova škola privlači pažnju zbog kvalitetnog obrazovanja i dobrih mogućnosti za zapošljavanje u budućnosti.
U zaključku, upis u srednje škole u Beogradu je izazovan proces, a učenici se suočavaju sa visokim kriterijumima i velikom konkurencijom. Izbor škole može značajno uticati na njihov budući put, a pripreme i stres koji prate ovaj period su neizbežni.
