Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta nedavno je pozvao srpske studente da odbiju učešće u događaju poznatom kao „Medicinijada“, koji se održava na plaži Zrće na ostrvu Pagu. Linta je naglasio da se ovaj događaj održava u blizini mesta koja su nekada bila ustaški koncentracioni logori Slana i Metajna, gde su tokom Drugog svetskog rata stradale brojne nevine žrtve.
Linta je podsetio na mračnu istoriju tih logora, koji su osnovani 24. juna 1941. godine. Logor Slana bio je predviđen za Srbe i Jevreje, dok je logor u Metajni bio specijalizovan za žene i decu. Prema dostupnim podacima, tokom postojanja ovih logora ubijeno je više od 8.000 osoba, uključujući veliki broj dece, žena i muškaraca. Posebno tragična je noć između 14. i 15. avgusta 1941. godine, kada je, prema italijanskim izvorima, zaklana najmanje 791 osoba.
Linta je takođe istakao da je odnos prema Srbima u logoru bio još suroviji, a podaci ukazuju na to da nije poznato nijedno srpsko lice koje je preživelo logor Slana i Drugi svetski rat. Većina informacija o ovom logoru dolazi iz svedočenja preživelih Jevreja, koji su bili svedoci strašnih zločina koji su se dešavali.
On je takođe kritikovao Hrvatsku zbog, kako je naveo, nesposobnosti da se suoči sa svojom genocidnom prošlošću. Kao jedan od dokaza za to, Linta je istakao da Hrvatska uporno odbija da obnovi spomen-ploču srpskim i jevrejskim žrtvama u uvali Slana, koja je prvi put postavljena 1975. godine, a uništena 1991. godine tokom vladavine Franje Tuđmana. Iako je spomen-ploča obnovljena dva puta, 2010. i 2013. godine, ona je oba puta bila uništena u veoma kratkom roku, a počinioci nikada nisu otkriveni.
Osim toga, Linta je ukazao na to da Hrvatska odbija da prostor nekadašnjeg logora pretvori u spomen-područje „Slana“, što bi omogućilo izgradnju spomenika njegovim žrtvama. Ova situacija predstavlja ozbiljan problem za sećanje na stradale i za buduće generacije koje bi trebale da znaju o ovim tragičnim događajima.
Pozivajući se na istorijske činjenice, Linta je naglasio potrebu za očuvanjem sećanja na stradale u logorima, kako bi se sprečilo ponavljanje takvih zločina u budućnosti. On smatra da je važno da se mlade generacije, posebno studenti, upoznaju sa ovom mračnom stranom istorije, kako bi mogli da razumeju značaj tolerancije, mira i međusobnog poštovanja.
U svetlu svih ovih informacija, poruka koju Linta šalje srpskim studentima je jasna – da budu svesni svoje istorije i da odbiju da učestvuju u događajima koji se održavaju na mestima koja su obeležena stradanjima nevinih ljudi. On poziva na odgovornost i svesnost o prošlosti, kao i na jačanje identiteta i solidarnosti među Srbima iz regiona.
U zaključku, događaji poput „Medicinijade“ ne bi trebali da se odvijaju bez razumevanja konteksta u kojem se nalaze. Linta poziva sve da se okrenu prošlosti, kako bi se osigurala bolja budućnost, obeležena mirom i razumevanjem. Važno je da se ne zaborave žrtve i da se njihov glas čuje, kako bi se sprečilo da se slični užasi ponove.
