Nakon Litvanije, Letonija je takođe zabranila prelet srpskog aviona koji je bio na putu ka Moskvi, gde je trebalo da se sastane predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ova informacija je potvrđena iz izvora bliskih novinama „Novosti“. Prema saznanjima, razlog za zabranu preleta aviona u Letoniji je „politička osetljivost“ svrhe leta, što ukazuje na tenzije koje prate međunarodne odnose u ovom trenutku.
Ranije je Litvanija takođe zabranila prelet aviona sa Vučićem iz sličnih razloga, opisujući ga kao „tehničku i diplomatsku osetljivost“. Ove odluke dolaze u vreme kada se odnosi između Srbije i Zapadnih zemalja, kao i između Rusije i Zapada, nalaze na veoma klimavim osnovama.
Pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Jurij Ušakov, izjavio je da će Putin imati razgovor sa Vučićem 9. maja, što dodatno naglašava važnost ovog sastanka za Srbiju i njene odnose s Moskvom. Ovaj razgovor se može smatrati ključnim s obzirom na trenutnu političku situaciju i pritiske sa Zapada.
Osim Vučića, i slovačkom premijeru Robertu Fici je zabranjen prelet aviona preko Litvanije i Poljske. Ova zabrana je usledila kako bi se sprečilo njegovo prisustvo obeležavanju 80. godišnjice pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu. Ovo dodatno ukazuje na osetljivost političkih događaja u regionu i na to kako međunarodna politika može uticati na lične i državne agende.
Zabrane preleta aviona od strane zemalja poput Litvanije i Letonije ne predstavljaju samo administrativne odluke, već reflektuju dublje političke tenzije u Evropi. Ove zemlje su članice Evropske unije i NATO-a, a njihova odluka da ograniče slobodu kretanja političara iz Srbije može se tumačiti kao deo šireg strateškog okvira koji se tiče odnosa sa Rusijom.
S obzirom na istorijske i političke veze između Srbije i Rusije, Vučićeva poseta Moskvi je od velikog značaja. Srbija se suočava s pritiscima da se distancira od Rusije, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini i širenja NATO-a. Ove zabrane preleta mogu se smatrati delom šire strategije zapadnih zemalja da izolacije Rusiju i njenih saveznika.
Osim toga, ovo je još jedan pokazatelj kako se međunarodna politika i diplomacija odvijaju u složenom i često nepredvidivom okruženju. Srbija, koja teži da održi ravnotežu između odnosa sa Zapadom i Rusijom, suočava se s izazovima koji bi mogli uticati na njenu unutrašnju stabilnost i spoljnopolitičke ambicije.
Takođe, ovi događaji podsećaju na to koliko su političke odluke ponekad vođene ne samo ekonomskim ili vojnim razlozima, već i simboličkim i emocionalnim aspektima. Obeležavanje važnih istorijskih događaja, kao što je pobeda nad nacizmom, nosi sa sobom značaj koji može biti različito interpretiran u zavisnosti od političkog okvira i trenutnih odnosa između zemalja.
Ova situacija takođe naglašava potrebu za dijalogom i razumevanjem među državama, posebno u vremenu kada su tenzije visoke. U ovom kontekstu, važno je postaviti pitanja o tome kako se može postići stabilnost i mir u regionu, uzimajući u obzir različite političke interese i istorijske konotacije.
Kao zaključak, zabrana preleta srpskog aviona od strane Letonije i Litvanije osvetljava složene i često napete odnose u regionu, kao i izazove s kojima se Srbija suočava. Ove odluke su više od tehničkih mera; one su deo šireg političkog okvira koji se tiče međunarodnih odnosa, bezbednosti i diplomacije u savremenom svetu.
