Letnje suše, toplotni talasi i poplave prouzrokovali su značajne gubitke u Evropskoj uniji, koji se procenjuju na čak 43 milijarde evra, što je rezultiralo smanjenjem ekonomskog rasta bloka za pola procentnog poena. Ove informacije dolaze iz studije objavljene danas, koja naglašava duge i kratkoročne efekte klimatskih promena na ekonomiju EU. Prema izveštaju briselskog Politika, dugoročni efekti ovih klimatskih događaja mogli bi dovesti do kumulativne štete od oko 126 milijardi evra do 2029. godine.
Sehriš Usman, jedna od autorki studije, istakla je da su klimatske promene dovele do povećanja učestalosti i intenziteta ekstremnih vremenskih događaja kao što su poplave, suše, talasi vrućine i šumski požari. Ovi faktori značajno doprinose rastućim ekonomskim troškovima za različite regione u Evropi. Studija je obuhvatila fizičku štetu na zgradama i infrastrukturi, kao i uticaj na produktivnost radne snage, ali šteta od šumskih požara, koja je ove godine uništila više od milion hektara u Uniji, nije uključena u procene.
Usman je naglasila da ovi događaji predstavljaju dugoročne izazove, a ne samo trenutne šokove. Na primer, poplave mogu poremetiti lance snabdevanja, dok suše mogu značajno umanjiti poljoprivredne prinose. U ovoj godini, suše su prouzrokovale najveće gubitke za EU, sa procenjenom štetom od 29,4 milijarde evra.
Takođe, toplotni talasi i poplave izazvali su štetu od 6,8 milijardi evra i 6,5 milijardi evra, redom. Južna Evropa, koja je posebno ranjiva na klimatske promene, pretrpela je najveće gubitke. Zemlje poput Kipra, Grčke, Malte i Bugarske zabeležile su gubitke koji su premašili 1 procenat njihovog bruto društvenog proizvoda.
Istraživači su primetili da Danska, Švedska i Nemačka imaju relativno niže štete, ali i u tim regionima raste učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih događaja, posebno poplava. Ovi ekstremni vremenski uslovi postaju sve češći kako se nivo emisije gasova sa efektom staklene bašte povećava, što dodatno zagreva planetu.
U 2024. godini, prirodne nepogode, uključujući katastrofalne poplave u Španiji, izazvale su štetu u iznosu od 26 milijardi evra, prema podacima osiguravajuće kompanije MunichRe. Ove brojke ukazuju na urgentnu potrebu za preduzimanjem mera za adaptaciju i mitigaciju klimatskih promena, kao i za jačanje otpornosti ekonomija evropskih zemalja na sve učestalije ekstremne vremenske uslove. Klimatske promene predstavljaju izazov koji zahteva zajednički odgovor svih zemalja članica EU kako bi se ublažili njihovi negativni uticaji na ekonomiju i društvo.
