Džon Teri, jedan od najpoznatijih odbrambenih fudbalera dvadeset prvog veka i ikona Čelsija, otvorio je dušu o svojim mračnim mislima koje su ga progonile nakon promašenog penala u finalu Lige šampiona 2008. godine. Ovaj trenutak, koji je odredio tok njegovog života i karijere, i dalje ga proganja i donosi bol čak i nakon više od decenije.
Finale Lige šampiona 2008. godine, odigrano na stadionu Lužnjiki u Moskvi, ostat će upamćeno kao jedno od najdramatičnijih u istoriji takmičenja. Čelsi se suočio sa Mančester junajtedom, a utakmica je završena bez pobednika, rezultatom 1:1, što je dovelo do izvođenja jedanaesteraca. Džon Teri, tadašnji kapiten Čelsija, imao je priliku da donese pobedu svom timu. Nažalost, njegov šut sa bele tačke završio je izvan gola, što je omogućilo Mančesteru da osvoji trofej.
Teri se prisetio tog kobnog trenutka i svojih osećanja posle promašenog penala. „Posle utakmice, vratili smo se u hotel, a ja sam se našao na 25. spratu. Stajao sam pored prozora, razmišljajući: ‘Zašto?! Zašto?!’. Ne kažem da bih iskoristio priliku da skočim, ali razne misli su mi prolazile kroz glavu“, otkrio je Teri. Iako su ga njegovi saigrači pokušali da obore i pruže mu podršku, bol zbog promašenog penala ga i dalje proganja.
Džon Teri je rođen 7. decembra 1980. godine u Barkingu, u istočnom Londonu. Tokom svoje karijere, postao je simbol Čelsija, gde je igrao od 1995. godine, osim kratkog perioda kada je bio na pozajmici u Notingemu. Njegova karijera obeležena je brojnim trofejima, uključujući pet titula Premijer lige i pet FA kupova. Iako je doživeo veliki neuspeh u Moskvi 2008. godine, Teri je uspeo da se vrati na vrh evropskog fudbala, osvajajući Ligu šampiona sa Čelsijem 2012. godine.
U finalu 2012. godine, Čelsi je ponovo igrao protiv Bajerna Minhen. Iako su gubili do 88. minuta, Didier Drogba je izjednačio, a utakmica je otišla u produžetke. Teri nije šutirao penal u tom finalu, ali je promašaj Švajnštajgera donio Čelsiju prvi trofej u Ligi šampiona. Ovaj trenutak uspeha doneo je veliku olakšanje Džonu Teriju, koji je konačno mogao da zaboravi bol iz 2008. godine.
Džon Teri se takođe suočavao s kritikama tokom svoje karijere, ali je uspeo da zadrži svoj status jednog od najboljih odbrambenih igrača. Njegova sposobnost da predvodi tim na terenu i van njega bila je ključna za uspehe Čelsija. Teri je bio poznat po svojoj borbenosti, odlučnosti i sposobnosti da se nosi s pritiskom.
Uprkos izazovima koje je doživeo, Teri je i dalje aktivan u fudbalu, kao trener i savetnik mladim igračima. Njegova priča može poslužiti kao inspiracija za mnoge, jer pokazuje da i najuspešniji sportisti mogu prolaziti kroz teške trenutke. Džon Teri je dokazao da je uspeh moguć čak i nakon najtežih trenutaka, a njegova karijera ostaje inspiracija za generacije mladih fudbalera.
Na kraju, Džon Teri je više od samo fudbalskog igrača; on je simbol izdržljivosti i snage. Njegova otvorenost o mentalnom zdravlju i izazovima sa kojima se suočavao može pomoći drugima da se suoče sa sličnim problemima, podsećajući nas da je važno razgovarati o svojim osećanjima i tražiti pomoć kada je to potrebno.
