Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, izjavila je da će u prvih šest meseci biti upisano između 300.000 i 500.000 prijava za upis bespravnih objekata prema novom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima. Ovakva procena se smatra izuzetno dobrim rezultatom, posebno kada se uzme u obzir da je do sada od 1997. godine doneto svega 320.000 rešenja o legalizaciji.
Sofronijevićeva je istakla da ukoliko vlasnici ne evidentiraju svoje nepokretnosti u predviđenom roku, Agencija za prostorno planiranje i urbanizam će napraviti spisak ne prijavljenih objekata i dostaviti ga Republičkom geodetskom zavodu. U tom slučaju, država se neće automatski upisivati kao vlasnik, već će se upisati vlasnik zemljišta na kojem je objekat izgrađen.
Za one koji ne stignu da prijave bespravne objekte, postoji mogućnost da to učine do 24. oktobra, ukoliko imaju opravdane razloge za propuštanje roka. Ovi razlozi uključuju bolest, smrt člana porodice ili više sile. Ministarka je naglasila da je važno pružiti jednake šanse svima u procesu legalizacije.
Građani Srbije su imali priliku da do 8. februara podnesu prijave na osnovu Zakona o posebnim uslovima. Tokom ovog perioda, pristiglo je oko 2,5 miliona prijava, a rok za podnošenje prijava je produžen zbog velikog interesovanja. Takođe, produžen je i rok za dostavljanje prigovora, koji će sada biti usklađen s produženim rokom za prijave.
Prema nekim procenama, u Srbiji se nalazi oko 4,8 miliona nelegalnih objekata. Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je stupio na snagu krajem oktobra, omogućava vlasnicima da ozakone svoju imovinu uz naknadu koja se kreće od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od površine objekta i lokacije.
Građani koji primaju socijalnu pomoć, osobe sa invaliditetom, borci i samohrani roditelji su oslobođeni plaćanja naknade. Prijava nelegalnih objekata mogla se podnositi putem digitalne platforme i na različitim lokacijama širom Srbije. Zakon predviđa da objekti budu evidentirani i upisani u katastar, omogućavajući građanima da slobodno raspolažu svojom imovinom.
Osim toga, zakon propisuje nultu toleranciju prema novoj bespravnoj gradnji. Svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole biće upisani kao vlasništvo države. Naknade za legalizaciju zavise od veličine mesta i broja stanovnika.
Dokumentacija koja se zahteva za prijavu uključuje važeću ličnu kartu ili pasoš, osnov sticanja imovine, broj katastarske parcele, kao i podatke o objektu. Ukoliko Agencija za prostorno planiranje i urbanizam potvrdi validnost prijave, izdaće potvrdu koja će biti dostavljena Republičkom geodetskom zavodu za prioritetni upis prava svojine. U slučaju negativnog ishoda, podnosioc prijave biće obavešten.
Zakon takođe predviđa posebne uslove za vlasnike koji žive u svojim jedinom nepokretnosti, kao i za ranjive grupe, čime se osigurava socijalna pravda u procesu legalizacije bespravnih objekata.
