Marin Le Pen, liderka desničarske stranke Nacionalno okupljanje (RN), izjavila je da ponašanje francuskog predsednika Emanuela Makrona podseća na pripreme za rat. Ove reči su usledile nakon Makronove posete Ukrajini, gde je pokušao da postigne prekid vatre sa Rusijom. Le Pen je izrazila sumnju u Makronovu želju za mirom, rekavši: „Ne znam da li Emanuel Makron zaista želi mir. Imam utisak da se sprema za rat.“
Ova izjava dolazi samo dan nakon Makronove posete Kijevu, gde je, zajedno sa liderima Velike Britanije, Nemačke i Poljske, pružio podršku ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom u borbi protiv Rusije. Le Pen je postavila pitanje o svrsi te koalicije, pitajući se da li se zapravo radi o postizanju mirovnog sporazuma ili o potsticanju rata.
Juče je ukrajinska vlada, zajedno sa svojim saveznicima, uključujući Sjedinjene Američke Države, postavila ultimatum Moskvi da prihvati „potpuno i bezuslovno“ primirje koje bi trajalo 30 dana i trebalo da počne u ponedeljak. U suprotnom, upozorili su Rusiju na nove „masivne sankcije“. Le Pen je izrazila sumnju da bi razgovore trebalo voditi isključivo između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, ističući da ne može da proceni da li Makron zaista želi da postigne mir.
Nakon što su evropski lideri predložili prekid vatre, Putin je kritikovao Evropljane zbog „grubog postupanja“ prema Rusiji, naglašavajući da svako primirje mora biti rezultat „direktnih“ pregovora sa Kijevom. Predložio je nastavak razgovora bez ikakvih preduslova 15. maja u Istanbulu.
Le Penov stav o Makronu i njegovim namerama naglašava sve veće tenzije u Evropi, gde se percepcija o ratu i miru sve više polarizuje. Njena izjava može se posmatrati kao deo šire političke debate u Francuskoj i Evropi, gde se različite stranke bore za uticaj i formiranje spoljne politike.
Ova situacija se dodatno komplikuje zbog rastućih tenzija između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, koje su u poslednjih nekoliko godina dostigle istorijske visine. U ovom kontekstu, Le Penova kritika Makrona može se posmatrati kao pokušaj da se pozicionira kao ozbiljna opozicija trenutnoj vlasti, istovremeno skrećući pažnju na njene stavove o međunarodnim odnosima.
U međuvremenu, Makron se suočava sa izazovima kako unutar Francuske, tako i na međunarodnoj sceni. Njegova politika prema Ukrajini i Rusiji biće podložna daljim kritikama, a njegov pristup će biti ključan za njegovu političku budućnost. Dok se Le Pen i njeni sledbenici zalažu za drugačiji pristup, Makron pokušava da balansira između potreba za mirom i stvarnosti sukoba u regionu.
Ove tenzije su prisutne i na drugim mestima, kao što su Sjedinjene Američke Države, gde se bivši predsednik Donald Tramp takođe suočava sa kritikama zbog svog pristupa prema pravosuđu. Njegove tvrdnje da su sudovi nesposobni da se nose sa ozbiljnim problemima ukazuju na dublje podele u američkom društvu, koje se paralelno dešavaju sa situacijom u Evropi.
U svetu gde se geopolitika sve više prepliće sa unutrašnjim političkim pitanjima, stavovi lidera poput Le Penove i Makrona će biti ključni za oblikovanje budućnosti ne samo Francuske, već i cele Evrope. Kako se situacija bude razvijala, biće zanimljivo posmatrati kako će se ovi lideri pozicionirati i kakve će posledice njihovi postupci imati na međunarodne odnose.
