Lešnik, jedna od najčešće korišćenih namirnica u prehrambenoj industriji, beleži značajan porast cene na globalnom nivou, koji je od početka godine premašio jednu trećinu. Ovaj porast cene je rezultat nekoliko faktora, među kojima se izdvaja hladan april u Turskoj, koji je uništio veliki deo cvetova lešnika. Ova situacija posebno utiče na proizvođače čokolade, što može dovesti do daljeg povećanja cena ovog omiljenog slatkiša, s obzirom da je i cena kakaa, kao jednog od osnovnih sastojaka, godinama u porastu.
U Srbiji, proizvodnja lešnika je u konstantnom porastu. Prema najnovijim podacima, Srbija se pozicionirala na četvrto mesto u Evropi sa proizvodnjom od oko 8.910 tona u 2024. godini, što je značajan skok u odnosu na prethodnih pet godina. Prosečan prinos u Srbiji iznosi oko jedne tone po hektaru, dok uz pravilnu primenu agrotehničkih mera prinos može dostići i više od tri tone očišćenog lešnika. Na domaćem tržištu, veleprodajna cena očišćenog jezgra kreće se između 900 i 1.300 dinara po kilogramu, dok otkupljivači za lešnik u ljusci plaćaju između 500 i 600 dinara. U maloprodaji, cena jezgra dostiže oko 800 dinara po kilogramu.
Za proizvođače koji ostvaruju prinose od oko dve tone po hektaru, zarada može iznositi do 10.000 evra, a u izuzetno dobrim godinama i više. Dug vek trajanja zasada, koji može biti i do 50 godina, čini ovaj kulturu jednom od najisplativijih u voćarstvu, što potvrđuje sve veći broj novih zasada širom zemlje. Iako Srbija ima potencijal za povećanje proizvodnje, trenutna domaća proizvodnja ne pokriva u potpunosti potrebe tržišta. Zbog toga Srbija godišnje uveze lešnike u vrednosti od oko 5,5 miliona dolara, najčešće iz Severne Makedonije. Cena uvoznog lešnika bez ljuske u 2024. godini iznosila je 7.761 dolara po toni, što predstavlja povećanje od 25% u odnosu na prethodnu godinu.
S druge strane, izvoz lešnika iz Srbije beleži značajan rast. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 1.428 tona očišćenog lešnika, dok je u 2023. vrednost izvoza dostigla oko 5,9 miliona dolara, što predstavlja skok od 252% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći kupac srpskog lešnika je Italija, zemlja sa razvijenom konditorskom industrijom i stalnom potražnjom za kvalitetnim jezgrima.
S obzirom na sve ove podatke, postavlja se pitanje potencijala Srbije da smanji zavisnost od uvoza i poveća izvoz lešnika. Stručnjaci se slažu da ulaganje u uzgoj lešnika može biti isplativo, naročito uz podršku državnih subvencija i IPARD programa, kao i unapređenje otkupne infrastrukture. Potražnja za lešnicima na globalnom i lokalnom tržištu raste, a konditorska industrija je u potrazi za većim količinama lešnika zbog rasta cena i loše berbe.
Međutim, uzgoj lešnika ima svoje prednosti i mane. Prednosti uključuju višeruku upotrebnu vrednost, veliku potražnju i jednostavnu tehnologiju uzgoja. Drveće lešnika ima eksploatacioni period duži od 50 godina, a plodovi se lako čuvaju. Lešnik uspeva i na mestima gde druge voćne vrste ne mogu. Trošak za uzgoj jednog hektara iznosi oko 5.000 evra.
Osnovna mana proizvodnje lešnika je što zahteva strpljenje; komercijalni prihodi počinju tek posle 6 do 7 godina. Uzgajivači takođe treba da budu svesni da nedostatak sunca ili prekomerne kiše, kao i prisustvo štetočina, mogu negativno uticati na prinos. Ipak, uz prosečan prinos od 2-3 tone po hektaru i maloprodajnu cenu od 1.000 dinara po kilogramu, lešnik može garantovati sigurnu dobit. Takođe, uzgoj lešnika može postati porodični biznis koji traje decenijama, što ga čini privlačnom opcijom za mnoge poljoprivrednike.
