Konstitutivna sednica Skupštine privremenih institucija u Prištini prekinuta je danas po deveti put, nakon što poslanici nisu prihvatili predlog stranke Samoopredeljenje da se izbor za predsednika Skupštine održi tajnim glasanjem. Od ukupno 110 prisutnih poslanika, u glasanju za formiranje komisije za tajno glasanje učestvovalo je samo 55, od kojih je 54 glasalo za, a jedan protiv. Opozicione stranke, uključujući Demokratsku partiju Kosova, Demokratski savez Kosova i Srpsku listu, usprotivile su se ovom predlogu, ističući da predloženi način glasanja nije u skladu sa poslovnikom Skupštine i da se pravila ne mogu menjati tokom procesa.
Nastavak sednice zakazan je za 3. maj u 10 časova. Pre početka sednice, održan je sastanak između vršioca dužnosti premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija i lidera Demokratske partije Kosova, Memlija Krasnićija. Nakon sastanka, Krasnići je izjavio da je zamolio Kurtija da Samoopredeljenje predloži drugog kandidata za predsednika Skupštine. Kurti je pozvao i lidera Demokratskog saveza Kosova Ljumira Abdidžikua na sastanak, ali je on odbio da učestvuje.
Konstitutivna sednica, koja je počela 15. aprila, već je prekinuta osam puta, od čega su dva prekida bila zbog neodobrenih mandata poslanika, dok su ostali prekidi usledili jer kandidat Samoopredeljenja, Aljbuljena Hadžiju, nije uspela da dobije potrebnu podršku. Hadžiju je na prethodnim glasanju dobila 54 glasa, što je manje nego u ranijim pokušajima kada je imala podršku 57 poslanika. Za izbor predsednika parlamenta potrebna je prosta većina, odnosno 61 glas.
Opozicija traži od Samoopredeljenja da izabere novog kandidata, ali stranka insistira na Hadžiju kao svojoj izbornoj opciji za predsednika Skupštine. Na izborima održanim 9. februara, Samoopredeljenje je osvojilo 48 mandata, dok su ostale stranke dobile: Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budućnost Kosova i inicijativa Nisma osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, dok je preostalih 10 mandata pripalo predstavnicima drugih nevećinskih zajednica.
Ove političke neizvesnosti dodatno komplikuju situaciju na Kosovu, posebno u svetlu nedavnih događaja i pritisaka na privremene institucije. Dok se očekuje da će se situacija razjasniti na narednoj sednici, politički analitičari upozoravaju da bi dalji pregovori i dogovori između stranaka mogli biti ključni za stabilnost i funkcionisanje Skupštine.
Prema rečima analitičara, trenutna politička kriza ukazuje na duboke podele unutar kosovske politike, kao i na potrebu za većim kompromisima među strankama kako bi se prevazišle prepreke koje ometaju rad institucija. Naime, mnogi smatraju da je neophodno da se opozicija i vlast dogovore oko ključnih pitanja, uključujući i način izbora ključnih funkcija unutar Skupštine.
U ovom trenutku, pozicija Samoopredeljenja je prilično komplikovana. Iako su osvojili značajan broj mandata, njihova sposobnost da formiraju stabilnu vlast zavisi od podrške drugih stranaka, što se pokazalo kao izazov u prethodnim sednicama. U tom svetlu, politički pregovori i strategije za smanjenje tenzija između stranaka biće neophodni kako bi se obezbedila stabilnost i efikasnost u donošenju odluka.
Dok se čeka dalji razvoj situacije, građani Kosova i dalje prate politička dešavanja sa pažnjom, nadajući se da će se ubrzo pronaći rešenje koje će omogućiti normalizaciju rada Skupštine i jačanje demokratskih institucija na Kosovu.
