Premijer u Prištini u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, izjavio je da je neuspeh da formira novu vladu potvrdio da nema druge opcije osim održavanja novih izbora na Kosovu i Metohiji. Na konferenciji za medije, Kurti je naglasio da bi svaki koalicioni sporazum bio narušavanje volje birača, čime je indirektno kritikovao opoziciju koja je odbila njegov predlog za saradnju.
Kurti je istakao da pre svakog sporazuma koji bi izvrtao volju građana, njegov pokret Samoopredeljenje bira izbore. „Zato nemamo drugi put ni način osim novih izbora. To nije bila naša preferencija,“ rekao je Kurti, naglašavajući da je ova situacija rezultat odbijanja saradnje od strane Demokratskog saveza i Inicijative „Nisma“.
Ove stranke su odbacile ponudu Samoopredeljenja za formiranje koalicione vlade pod njegovim vođstvom. Kurti je dodao da su mogli da imaju dovoljno glasova za formiranje nove vlade i da ponude rešenje za izbor predsednika ukoliko bi oni prihvatili saradnju.
U narednom periodu, do novih izbora i konstituisanja novog parlamenta, Kurti će predvoditi prelaznu vladu. O datumu novih izbora odlučiće predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani nakon konsultacija sa parlamentarnim strankama u narednih deset dana. Ukoliko se potvrdi da druge stranke nemaju podršku za formiranje vlade, Osmani je dužna da raspiše nove izbore.
Iz Demokratske partije i Demokratskog saveza, koji su druge i treće stranke po broju poslanika, najavili su da neće pokušavati da formiraju novu vladu, čime dodatno komplikuju političku situaciju na Kosovu.
Parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji održani su 9. februara 2025. godine. Nijedna parlamentarna partija nije osvojila dovoljno poslanika da samostalno formira vladu. Pokret Samoopredeljenje dobio je najveći broj mesta u skupštini – 48, dok su Demokratska partija i Demokratski savez osvojili 24, odnosno 20 mesta. Alijansa za budućnost i inicijativa „Nisma“ imaju po 8 poslanika, a Srpska lista 9. Stranka „Za slobodu, pravdu i opstanak“ ima jedan mandat, dok 10 preostalih mesta pripada predstavnicima nesrpskih manjinskih zajednica.
Ova situacija dodatno naglašava kompleksnost političkog pejzaža na Kosovu, gde se stranke bore za prevlast, dok građani traže stabilnost i efikasnu vlast. Kurti je naglasio da je neophodno poštovati volju građana i da se nova vlast mora formirati kroz legitimne izbore.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se politička kriza na Kosovu produbljuje, a građani su nezadovoljni trenutnom situacijom. Kurti se suočava sa izazovima kako da osigura stabilnost i istovremeno ispuni očekivanja birača, koji su sve više razočarani političkim procesima.
S obzirom na to da je formiranje nove vlade propalo, mnogi analitičari smatraju da bi novi izbori mogli doneti promene na političkoj sceni. Sve stranke će morati pažljivo razmotriti svoje strategije kako bi privukle birače i obezbedile sebi bolju poziciju u budućim pregovorima o formiranju vlasti.
U ovoj situaciji, ključno pitanje ostaje kako će se političke stranke prilagoditi novonastalim okolnostima i da li će uspeti da prevaziđu razlike kako bi obezbedile stabilnu vladu koja će moći da se fokusira na ključne izazove s kojima se suočava Kosovo.
