Analitičari ocenjuju da se ne očekuju velike promene na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu i Metohiji, zakazanim za 7. jun, ali predviđaju nižu izlaznost birača. Ova situacija može biti posledica manjeg učešća dijaspore i opadanja entuzijazma među glasačima. Izbor novog predsednika Kosova biće moguć samo kroz konsenzus, što ukazuje na potencijal za nastavak institucionalne krize.
Izbori u junu neće samo odrediti novi sastav parlamenta, već i odnos snaga u trci za novog predsednika. Ove izbore obeležava sukob između Aljbina Kurtija i Vjose Osmani, koji su pre pet godina zajedno osvojili vlast, a sada su postali suparnici. Mandat Vjose Osmani istekao je početkom aprila, a njen odlazak ostavio je prazno mesto na funkciji predsednika.
Osmani se sada kandiduje za drugi predsednički mandat, ali uz podršku Demokratskog saveza Kosova (DSK), stranke iz koje je potekla, umesto uz podršku Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje. Na sednici stranke, odlučeno je da Osmani bude i nosilac liste poslaničkih kandidata DSK. Osmani je ranije napustila DSK 2019. godine nakon pada prve Kurtijeve vlade, a 2021. godine se takmičila u koaliciji sa Kurtijem.
S druge strane, Kurti nije predložio Osmani za još jedan mandat, već je imao svoje kandidate, ali im nije uspeo obezbediti dvotrećinsku podršku poslanika, što ga dovodi u situaciju novih izbora. Analitičari sumnjaju da će Kurti ponoviti uspeh od 51% glasova koje je dobio na prethodnim izborima, posebno bez prisustva dijaspore.
Kurti i dalje optužuje opoziciju za neuspeh na decembarskim izborima, tvrdeći da želi da ga eliminiše. On je na sednici Glavnog odbora Samoopredeljenja izjavio da očekuje porast glasova do 60% na predstojećim izborima, što analitičari smatraju nerealnim.
U međuvremenu, izbori su izazvani neslaganjem između Kurtija i opozicije oko kandidata za predsednika, dok se čini da su pravi razlozi u nastojanju Kurtija da kontrolira ključne poluge vlasti. Opozicija, sa druge strane, pokušava da smanji njegov uticaj. U tom kontekstu, DSK ima adut u liku Vjose Osmani.
Kampanja, iako još uvek nezvanična, ukazuje na to da će glavni rivali biti DSK, predvođen Vjosom Osmani, i Samoopredeljenje sa Aljbinom Kurtijem. Oboje su političke figure koje su dobijale veliki broj glasova, ali je teško prognozirati ko će kome oduzeti glasove.
Analitičari smatraju da neće biti značajnih promena, ali sumnjaju u Kurtijevih 60%. Raspored snaga u novom parlamentu verovatno će zahtevati konsenzus za izbor novog predsednika. Prištinski analitičar Agon Maljići predviđa manju izlaznost zbog pada entuzijazma i manje učešće dijaspore.
Profesor Abit Hodža ističe da je faktor koji je nekada motivisao birače za Samoopredeljenje potrošen, te da pokret mora da pokaže konkretne rezultate upravljanja. On smatra da bi promene u ustavu mogle pomoći da se izbegnu nove krize nakon junskih izbora.
Trenutno, vlada na čelu sa Kurtijem funkcioniše u tehničkom mandatu, dok Aljbuljena Hadžiu obavlja dužnost predsednice u statusu vršioca dužnosti. Skupština je zvanično raspuštena, a predstojeći izbori bi mogli doneti dodatne izazove za političku stabilnost.
