Migranti koji nisu dobili azil u Velikoj Britaniji mogli bi uskoro da budu deportovani na Kosovo i Metohiju, s obzirom na to da je Aljbin Kurti, premijer Kosova, izjavio na samitu Berlinskog procesa u Londonu da je Priština spremna da pomogne i bude „pritvorski centar“ za migrante. Ova najava izaziva zabrinutost kod analitičara, koji smatraju da to neće rešiti migrantsku krizu i postavljaju pitanje kako će migranti biti vraćeni u zemlje odakle su došli.
Kurti je potvrdio da su u toku pregovori o prijemu odbijenih britanskih azilanata. Planirano je da se na Kosovo šalju migranti koji su iscrpeli sve mogućnosti žalbe nakon što im je azil odbijen u Velikoj Britaniji. „Želimo da pomognemo Velikoj Britaniji. Smatramo to našom prijateljskom i političkom dužnošću“, rekao je Kurti, dodajući da Kosovo očekuje podršku u oblasti bezbednosti zauzvrat.
Od svih učesnika samita, samo je Crna Gora iskazala interesovanje da prihvati migrante iz Velike Britanije. Premijer Crne Gore, Milojko Spajić, naglasio je da je njegova zemlja otvorena za pregovore, ali samo uz značajne investicije Velike Britanije u infrastrukturu.
Britanski premijer Kir Starmer je izjavio da je samit deo napora da se zatvori „kriminalni autoput kroz Zapadni Balkan“ i najavio raspoređivanje britanskih dronova i skenera na ključnim kontrolnim tačkama. On je rekao da su već smanjili broj neregularnih prelazaka granice za skoro 50% i da će nastaviti raditi s partnerima na Zapadnom Balkanu.
Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, smatra da je Kosovo pristalo da postane prihvatni centar iz političkih, ekonomskih i geopolitičkih razloga. On naglašava da ovo nije jednostrani proces, te da će sve države Zapadnog Balkana imati finansijski interes da učestvuju. Međutim, postavlja se pitanje kako će se azilanti vraćati u svoje zemlje, kada to nije uspelo ni EU ni Velikoj Britaniji.
Đurović takođe ističe da postoje dodatna pitanja, kao što su mogućnost da azilanti napuste Kosovo i potencijalna krijumčarenja. Ovaj problem nije nov i na samitu Berlinskog procesa u Londonu se o njemu već govorilo, kao deo dugoročne inicijative za rešavanje migrantske krize u regionu.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ukazuje na to da je problem ilegalnih migranata dugogodišnji izazov za EU i Veliku Britaniju. On naglašava da je Kosovo najprijemčivije za migrante iz dva razloga: zavisnost od Zapada i odsustvo versko-kulturoloških problema sa muslimanima, koji čine većinu migranata.
Ipak, Popov smatra da postoji otpor među državama Zapadnog Balkana prema tome da postanu prihvatni centar za migrante. On veruje da će države u regionu pristati na to samo pod pritiskom sa Zapada. U trenutnim globalnim previranjima, Zapad želi da reši problem koji bi mogao ugroziti stabilnost EU, smatra Popov.
Ova situacija otvara brojne dileme o budućnosti migranata koji bi mogli biti premešteni na Kosovo. Da li će oni biti pušteni da napuste tu teritoriju? Kako će se obezbediti njihovo vraćanje u zemlje porekla? Ova pitanja ostaju otvorena, a rešenja su sve teža u svetlu trenutnih geopolitičkih okolnosti i unutrašnjih izazova u regionu.
