Kupovna moć merena odnosom prosečne potrošačke korpe i prosečne neto zarade u martu ove godine pokazuje poboljšanje u odnosu na februar, saopštilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. U analizi kretanja kupovne moći, koja se odnosi na mart 2023. godine, ističe se da je za pokriće prosečne potrošačke korpe u martu bilo potrebno 0,99 prosečnih zarada, dok je u februaru taj odnos iznosio 1,03.
Prosečna potrošačka korpa za mart iznosila je 106.864,46 dinara, što je za 173,39 dinara više u poređenju sa februarskom korpom. Minimalna potrošačka korpa u martu iznosila je 55.527,62 dinara, što je za 106,48 dinara više nego u prethodnom mesecu. Procentualno gledano, obe martovske korpe su bile veće za 0,2 odsto nego februarske.
Što se tiče zarada, prosečna bruto zarada u martu iznosila je 148.652 dinara, dok je neto zarada, koja se računa bez poreza i doprinosa, bila 108.013 dinara. Ovi podaci ukazuju na to da je kupovna moć građana, iako neznatno, porasla, što može biti dobar znak za ekonomiju.
Analizirajući podatke po gradovima, utvrđeno je da su Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac imali kupovnu moć iznad republičkog proseka. U ostalim gradovima koji se statistički prate, prosečna mesečna neto zarada nije bila dovoljna za pokriće prosečne potrošačke korpe. Ova razlika može ukazivati na regionalne ekonomske razlike u Srbiji, gde urbanizovana područja imaju veću kupovnu moć u odnosu na ruralnije delove.
Ministarstvo je istaklo da su ovi podaci važni za razumevanje ekonomskih kretanja i životnog standarda građana. Povećanje kupovne moći može se pripisati višim platama kao i smanjenju inflacije. Naime, ako se inflacija nastavi stabilizovati, to bi moglo dodatno poboljšati ekonomsku situaciju i životni standard u zemlji.
Takođe, analize pokazuju da je važno pratiti trendove kupovne moći kako bi se doneli odgovarajući politički i ekonomski odluke koje će uticati na život građana. U tom smislu, očekuje se da će vlada nastaviti da sprovodi mere koje će dodatno poboljšati ekonomsku situaciju, kao što su povećanje plata i smanjenje poreza.
U svetlu ovih podataka, građanima Srbije može se činiti da je ekonomska situacija u poboljšanju, ali ipak ostaje izazov koji se tiče ravnomernog razvoja i smanjenja razlika u kupovnoj moći između različitih regiona. Ovi izveštaji služe kao osnova za dalje analize i razvijanje strategija koje će doprineti boljem životnom standardu za sve građane Srbije.
