U avgustu 2023. godine, pokrivanje prosečne potrošačke korpe u Srbiji zahtevalo je 1,04 prosečne zarade, dok je za pokrivanje minimalne potrošačke korpe bilo dovoljno 0,54 prosečne zarade. Ovi podaci su objavljeni u analizi kretanja kupovne moći koju je sprovelo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Prosečna potrošačka korpa u avgustu iznosila je 109.449,45 dinara, što je povećanje od 464,45 dinara ili 0,4% u odnosu na jul. Sličan trend beleži i minimalna potrošačka korpa, koja je iznosila 56.868,37 dinara, sa istim procentualnim povećanjem.
Prema izveštaju, prosečna bruto zarada za avgust iznosila je 146.026 dinara, dok je neto zarada bila 105.590 dinara. U poređenju sa julom, bruto zarada je nominalno opala za 3,1%, a realno za 3,3%. Cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju porasle su u proseku za 0,2% u avgustu u odnosu na jul. Ovi podaci ukazuju na stagnaciju kupovne moći, s obzirom na to da se potrošačka korpa povećava dok zarade opadaju.
Analiza je pokazala da su gradovi Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac imali kupovnu moć iznad republičkog proseka. U ovim gradovima, prosečna neto zarada bila je dovoljna za pokrivanje troškova prosečne potrošačke korpe, što nije slučaj u ostalim gradovima u Srbiji. U mnogim drugim mestima, prosečna neto zarada pokrivala je samo minimalnu potrošačku korpu, što ukazuje na ozbiljan problem sa životnim standardom i ekonomskom situacijom.
Ovi podaci dodatno oslikavaju izazove sa kojima se građani suočavaju, posebno u svetlu inflacije i rasta cena osnovnih životnih potreba. Povećanje potrošačke korpe može ukazivati na to da cene hrane, komunalnih usluga i drugih osnovnih potrepština rastu brže od plata, što dodatno otežava finansijsku situaciju domaćinstava.
Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine je naglasilo potrebu za praćenjem ovih trendova kako bi se stvorili adekvatni odgovori na ekonomske izazove. U narednim mesecima, važno je pratiti kako će se ovi trendovi razvijati, posebno s obzirom na ekonomske politike koje se sprovode na nivou države.
U svetlu ovih informacija, građani će morati pažljivo planirati svoje budžete i troškove, a nadležni organi će biti pod pritiskom da pronađu rešenja za poboljšanje životnog standarda i povećanje kupovne moći stanovništva. Ova situacija postavlja osnovu za dalju diskusiju o ekonomskim strategijama i merama koje bi mogle pomoći u stabilizaciji tržišta i poboljšanju uslova života u Srbiji.
