Kupovina stana od 60 kvadrata postala je sve teža za prosečnog kvalifikovanog radnika u velikim svetskim gradovima. Hong Kong prednjači kao najnepristupačniji, gde je za kupovinu takvog stana potrebno čak 14 godina prosečne zarade. U Parizu, Londonu i Tokiju cene nekretnina su takođe izvan domašaja, jer odnos cene i dohotka premašuje 10. Čak i u gradovima kao što su Cirih, Sidnej, Ženeva, Minhen i Sao Paulo, lokalne plate nisu dovoljne za pristupačnu kupovinu stana.
Za one koji mogu da ispune bankarske uslove za kredit, ključni faktori pristupačnosti su kamatne stope i dužina otplate. Kada su oboje visoki, mesečne rate postaju značajno opterećenje, čak i u gradovima gde odnos cena i prihoda nije ekstreman, kao što je slučaj u mnogim američkim gradovima. Prosečan kvalifikovani radnik danas može priuštiti oko 30% manji stambeni prostor nego 2021. godine. U gradovima poput Njujorka, Sidneja i Londona, održivost trenutnih cena postaje sve upitnija.
Analiza UBS banke pokazuje da Majami ima najveći rizik od stvaranja balona na tržištu nekretnina. Visok rizik takođe je prisutan u Tokiju i Cirihu, dok su Los Anđeles, Dubai, Amsterdam i Ženeva na višem nivou rizika. Umereni rizik beleže Singapur, Sidnej, Vankuver i Toronto, dok su London, Pariz i Milano u grupi gradova sa niskim rizikom, zajedno sa Hong Kongom, San Franciskom, Njujorkom i Sao Paulom.
Globalna tržišta nekretnina su se tokom poslednja četiri kvartala dodatno ohladila, a odnos cena i kirija opao je u većini evropskih i azijskih gradova, osim u Tokiju. Hipotekarni krediti ostaju slabi zbog visokih kamatnih stopa, koje su i dalje oko dvostruko više nego u periodu od 2020. do 2022. godine.
Cenovni baloni su česta pojava na tržištu nekretnina, a signaliziraju ih znaci kao što su odvajanje cena od lokalnih prihoda i poremećaji u realnoj ekonomiji. UBS Globalni indeks balona na tržištu nekretnina meri rizik nastanka balona na osnovu ovih obrazaca, ali ne predviđa kada će doći do korekcije cena.
Nedavna usporavanja u novoj stambenoj izgradnji dodatno pogoršavaju nestašicu stanova u urbanim sredinama, dok euforija na tržištu opada treću godinu zaredom. U gradovima sa povišenim rizikom, cene nekretnina su u poslednjih pet godina porasle za skoro 25%, dok su kirije porasle za 10%, a prihodi samo za 5%. S druge strane, u gradovima sa umerenim i niskim rizikom, cene su pale oko 5%.
U poslednjih godinu dana, realne cene stanova globalno su ostale stabilne, uz izuzetke poput Madrida i Dubaija, gde su cene značajno porasle. U međuvremenu, inostrana potražnja povoljno utiče na rast cena u gradovima kao što su Tokio, Madrid i Majami, dok su strože regulative u nekim gradovima smanjile interesovanje za nekretnine. Očekuje se da će centralne banke do 2026. godine smanjivati kamatne stope, što bi moglo olakšati finansiranje i poboljšati situaciju na tržištu nekretnina.
