Aleksandar i Marija Žilić iz Martinaca započeli su svoj put u svetu poljoprivrede pre deset godina, pokrenuti jednostavnom željom da svojoj tek rođenoj ćerki obezbede zdravo, domaće mleko. Ono što je 2016. godine počelo sa jednom kravom, danas je postalo uspešno poljoprivredno gazdinstvo sa 13 muznih krava i pet junica, koje dnevno proizvodi do 200 litara mleka. Njihovi proizvodi, uključujući vrhunske sireve, osvojili su pet zlatnih medalja na Novosadskom sajmu, što dodatno potvrđuje kvalitet njihovog rada.
Žilići su odlučili da ne prodaju mleko mlekarama zbog niskih otkupnih cena, već ga plasiraju direktno kupcima na kućnom pragu. „Nikada za ovih deset godina nisam prodao litar mleka nijednoj mlekari, niti bih to uradio. Sve plasiramo kroz sir. Teže je, ali to je naš način rada“, ističe Aleksandar. Ova strategija se pokazala uspešnom, jer se glas o njihovim proizvodima širio od usta do usta, što je postalo njihova najbolja reklama.
I pored uspeha, put do subvencija i konkursa bio je težak. Aleksandar ističe da je na skoro svakom konkursu za veće investicije bio odbijen, čak i kada mu je nedostajao samo jedan bod. „Ipak, ne odustajem – koliko imam, toliko se širim“, zaključuje on. Njihova ponuda uključuje različite vrste sira, domaći jogurt, ali i ekskluzivni tvrdi kačkavalj sa sedam različitih ukusa, među kojima se posebno izdvaja onaj sa crnim tartufima.
Proizvodnja sira kod Žilića se odvija na više načina, uključujući kuvanje mleka, što rezultira sirom trapist, kao i prirodno zrenje mleka do sitnog sira. Priča o tartufima počela je slučajno, kada je Aleksandarov prijatelj predložio eksperimentisanje sa tartufima, koji se nalaze u okolnim topolovim šumama. Ova ideja se pokazala uspešnom, a Aleksandar i Marija planiraju dalje unapređenje kvaliteta svojih proizvoda.
Aleksandar, po struci veterinarski tehničar, većinu posla oko lečenja i nege životinja obavlja sam. Iako je 2024. godine proglašen za najboljeg poljoprivrednika Srbije, priznaje da ovaj uspeh dolazi uz visoku cenu. „Može da se živi od ovog posla, ali ja za deset godina ni jedan jedini dan nisam otišao od kuće. Nema odmora, nema mora. Ako neko želi ovim da se bavi, mora da zna da je ovo posao pun odricanja – od šest ujutru pa često do ponoći“, iskren je Aleksandar.
Žilići su na svom imanju izgradili porodicu i posao. Imaju dvoje dece, ćerku Nadu od deset godina i sina Dušana od sedam, koji već sada pomaže ocu u svakodnevnim aktivnostima. Aleksandar se ponosi svojim korenima i tradicijom, naglašavajući da je Sremac hiljadu posto, na istom temelju već tri stotine godina. Njihova priča nije samo o poljoprivredi, već i o porodičnim vrednostima, strasti i posvećenosti koju ulažu u svoj posao.
