U Beogradu se ove godine održava Prajd, ali uz značajno drugačiji ton i atmosferu nego ranijih godina. Organizatori su odlučili da iskoriste ovu manifestaciju kao platformu za protest protiv aktuelne vlasti, a posebno protiv predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Naime, ispred Pravnog fakulteta, koji je poznato mesto okupljanja aktivista, planiraju da organizuju minute ćutanja, što je izazvalo brojne reakcije i komentare u javnosti.
Ovo je prvi put da se Prajd politički angažuje i koristi za promociju blokaderske agende, što je dovelo do polarizacije među učesnicima i posmatračima. Reporter „Novosti“ zabeležio je protestne parole koje su obeležile ovu manifestaciju, kao što su „Pumpaj“ koje se mogu tumačiti kao kritika na trenutnu vlast. U prvom planu su se našle uvredljive poruke upućene Vučiću, što dodatno naglašava politički ton ovogodišnjeg Prajda.
Osim političkih poruka, među učesnicima su se mogli videti i transparenti sa ukrajinskom zastavom, koja simbolizuje podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije. Ovaj potez je dodatno pojačao političku dimenziju Prajda, jer je podrška Ukrajini postala aktuelna tema u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Srbiju. Time su organizatori poslali jasnu poruku da se bore protiv uticaja Rusije u regionu.
Prajd, koji je tradicionalno bio manifestacija posvećena pravima LGBTQ+ zajednice, ove godine se suočava sa izazovima da se odvoji od političkih poruka i ostane fokusiran na svoja osnovna načela. Mnogi aktivisti smatraju da je važno da se osvetli pitanje ljudskih prava, ali i da se izrazi nezadovoljstvo prema vlastima koje, prema njihovom mišljenju, ne čine dovoljno za zaštitu tih prava.
Kritičari ovogodišnjeg Prajda ukazuju na to da bi politička agenda mogla da zaseni osnovne ciljeve manifestacije i da skrene pažnju sa važnosti borbe za prava LGBTQ+ osoba. Postavlja se pitanje da li je političko aktivizam na Prajdu pravi put ili će to dovesti do daljeg razdvajanja unutar zajednice. Mnogi se pitaju da li su ovakvi potezi korisni ili štetni za dugoročne ciljeve borbe za prava manjina.
U međuvremenu, policija je najavila pojačane mere bezbednosti tokom Prajda, kako bi se obezbedilo sigurno održavanje manifestacije. Ulice Beograda će biti pod budnim okom snaga reda, s ciljem da se spreče bilo kakvi sukobi ili incidenata između učesnika Prajda i potencijalnih protivnika.
Protesti ispred Pravnog fakulteta i tokom same Prajd šetnje ukazuju na to da su tenzije u društvu na visokom nivou. Dok jedni traže slobodu izražavanja i prava, drugi se protive ovakvim okupljanjima i smatraju ih provokacijom. Ovaj sukob ide uz ruku sa širim društvenim i političkim previranjima koja se dešavaju u Srbiji.
Na kraju, ovogodišnji Prajd će ostati upamćen ne samo po svojim osnovnim ciljevima, već i po političkom angažmanu koji ga prati. Kako će se situacija dalje razvijati, ostaje da se vidi, ali jasno je da se pitanje ljudskih prava i slobode izražavanja u Srbiji ne može posmatrati odvojeno od šireg političkog konteksta. U tom smislu, Prajd 2023. će biti značajan trenutak u borbi za prava LGBTQ+ osoba, ali i političku borbu protiv autoritarizma i neslobode.
