Trend formiranja rekreativnih i veteranskih folklornih grupa u Srbiji sve više privlači pažnju građana, posebno onih u zrelijim godinama. Ova pojava postaje sve prisutnija u kulturno-umetničkim društvima širom zemlje, a jedan od primeraka je ansambl „Milan Đ. Milićević“ iz Ripnja, koji je prošle godine proslavio pola veka postojanja. U poslednjih šest meseci, njihovi rekreativci, među kojima je polovina onih koji nikada ranije nisu igrali kolo, uspeli su da nauče i postave dve koreografije, čime su pokazali da nikada nije kasno za ljubav prema folkloru.
Umetnički rukovodilac ansambla, Zoran Mitrovski, ističe da je formiranje ovakvih grupa postalo pravi trend u Srbiji. Interesovanje je izuzetno veliko, a širom zemlje organizuju se smotre na kojima se okupljaju. Većina članova „seniora“ priključila se ansamblu u novembru prošle godine, a polovina njih nije imala prethodnog iskustva u igranju kola. Ipak, zahvaljujući velikoj želji i upornosti, grupa je za kratko vreme postigla značajan uspeh.
Mitrovski se posebno divi postignućima grupe, s obzirom na to da je postavljanje koreografija izuzetno težak zadatak čak i za profesionalne igrače. Starosti su oko 40 godina i dolaze iz različitih profesija, a na početku su imali samo jednu probu nedeljno, u trajanju od sat vremena. Međutim, entuzijazam članova bio je toliko veliki da su nakon mesec dana sami tražili dodatne termine. „Prvo su želeli dve probe nedeljno, a zatim i treću. Jedini slobodan termin bio je posle deset sati uveče, a ja sam mislio da će im to biti kasno. Međutim, energija koju su donosili bila je neprocenjiva“, objašnjava Mitrovski.
Ambiciozni planovi članova rekreativne grupe podrazumevaju početak nastupa na festivalima i smotrama širom Srbije od septembra. Mitrovski napominje da je i sam doživeo preporod radeći sa ovom grupom, koja je donela novu energiju i probudila posebno uzbuđenje u svima njima. „Veterani i rekreativci su bukvalno eksplodirali. Da mi je neko pre godinu dana rekao da ćemo za tako kratko vreme stići dovde, teško da bih poverovao“, zaključuje on.
Interesovanje za folklor među odraslima nije slučajno. Ljudi dolaze iz ljubavi prema igri, bez pritiska i obaveza. Zbog toga je atmosfera na probama posebna, a druženje postaje jednako važno kao i sama igra. „To je igra iz ljubavi. Nema obaveza, dolaziš kada želiš, a svi su motivisani i puni energije“, dodaje Mitrovski.
Ivan Simić, jedan od članova rekreativne grupe, potvrđuje da folklor povezuje čitave porodice. „U našoj porodici svi igraju“, ističe on. Među rekreativcima se nalazi i Katarina Luković, koja se folklorom bavila ranije, a nakon duže pauze odlučila se da se vrati narodnoj igri. „Mislim da bi svako trebalo da se pridruži. Folklor nije samo igra, već i druženje, rekreacija i prilika da naučimo nešto o svojoj tradiciji“, smatra Katarina.
Marijana Filipović, koja takođe učestvuje u grupi, deli slično iskustvo. Posebnu inspiraciju predstavlja Smiljana Petrović, koja sa 66 godina redovno dolazi na probe već četiri meseca i pokazuje da za folklor nikada nije kasno. U grupi je i Saša Savić, vozač po zanimanju, koji se pridružio u decembru. Ljubav prema folkloru u njegovoj porodici već postoji, jer njegova ćerka trenira već nekoliko godina.
Ova priča o folkloru i rekreativnim grupama ukazuje na to da umetnost i tradicija mogu biti most koji povezuje generacije i jača zajedništvo među ljudima, bez obzira na godine. U eri kada se često zaboravlja na tradiciju, ovakvi primeri pokazuju da je ljubav prema kulturi i običajima večna i da nikada nije kasno za novi početak.
