Ustavni sud Kosova donio je odluku koja ostavlja Skupštini rok od 34 dana da izabere novog predsednika, nasljednika Vljose Osmani. Ukoliko se to ne desi, skupština će biti automatski raspuštena, a novi izbori će biti raspisani u roku od 45 dana. Ova situacija stvara pritisak na premijera Aljbina Kurtija, koji pokušava da obezbedi potrebne glasove za svog kandidata, ali bez podrške opozicije, analitičari smatraju da je malo verovatno da će mu oni pomoći.
Ognjen Gogić, politikolog sa Kosova, ističe da „Samoopredeljenje“ pokušava da izdejstvuje izbor novog predsednika kako bi sprečilo održavanje novih izbora. Kurti je jasno dao do znanja da ne želi vanredne izbore, ali pozicije drugih stranaka su trenutno neizvesne. Opozicija može biti spremna da podrži Kurtijevog kandidata, ali postoji i mogućnost da će se suprotstaviti njegovim naporima, što bi dodatno otežalo situaciju.
Aleksandar Šljuka iz NVO Nova društvena inicijativa smatra da je scenario raspisivanja vanrednih izbora verovatniji od dogovora između različitih političkih stranaka. On naglašava da se ne primećuju značajne promene na političkoj sceni koje bi mogle olakšati postizanje dogovora. U prethodnim pokušajima izbora predsednika, opozicija je bojkotovala sednice, što je dodatno otežalo izborni proces.
Ustavni sud je 6. marta stopirao dekret Vljose Osmani o raspuštanju Skupštine i naložio da se izbor novog predsednika mora obaviti u roku od 34 dana. Ako se to ne postigne, skupština će se automatski raspuštati. Gogić ukazuje na to da opozicione stranke nemaju interes da pomognu Kurtiju, jer bi to značilo da bi morale da podrže njegovu vlast i potencijalno ostanu u podređenom položaju.
Osmani, koja se suočava sa neizvesnošću, nije želela da komentariše odluku Ustavnog suda niti je odgovorila na pitanja o mogućem ponovnom kandidovanju. U trenutnoj situaciji, skupština se našla u delikatnom položaju nakon što je istekla ustavna obaveza za izbor predsednika, a prethodni pokušaji su propali zbog nedostatka kvoruma.
Prema ustavu, predsednik se bira tajnim glasanjem u Skupštini, a da bi neko bio nominovan, potrebno je obezbediti potpise najmanje 30 poslanika. Ako nijedan kandidat ne dobije potrebnu većinu u prva dva kruga glasanja, sledi treći krug u kojem se bira između dva kandidata koja su dobila najviše glasova u drugom krugu.
U ovoj situaciji, kao i u prethodnim, Kurti se suočava sa izazovima unutar svoje stranke, kao i prema opoziciji. Njegov odnos sa Osmani bio je neizvestan, a kada je odlučio da je ne podrži za novi mandat, to je dodatno zakomplikovalo političku scenu. Očigledno je da ni jedna strana ne može samostalno obezbediti potrebnu podršku, što implicira da bi se situacija mogla dodatno zakomplikovati.
Na kraju, jasno je da politička scena na Kosovu prolazi kroz turbulentno razdoblje. Rokovi postavljeni od strane Ustavnog suda stvaraju pritisak na sve strane, a ishod ovog procesa ostaje neizvestan. Dok opozicija može imati strategijske motive da sruši Kurtijevu vladu, građani Kosova mogu se suočiti sa novim izazovima, a moguće vanredne izbore možda neće dočekati sa optimizmom.
