U Prištini je konačno potvrđen rezultat izbora održanih 7. juna, čime je započeo rok od 30 dana za održavanje konstitutivne sednice i formiranje Vlade. Ova odluka Centralne izborne komisije omogućava izbor novog predsednika Kosova, ali analitičari ukazuju na to da se situacija ne razvija onako kako se očekivalo. Naime, Aljbinu Kurtiju, lideru Pokreta Samoopredeljenje, čini se da je cilj ponovo organizovati izbore oko Nove godine, dok se čeka i presuda Hašimu Tačiju, bivšem predsedniku Kosova, koja će biti izrečena 16. septembra.
Prema poslednjim rezultatima, Pokret Samoopredeljenje osvojio je 53 mandata, dok su Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova osvojili 22, odnosno 18 mandata. Srpska lista je osvojila 9 mandata, dok su ostale partije dobile preostale mandate. Iako Samoopredeljenju nedostaje još osam poslanika za većinu, analitičari smatraju da bi mogli da ih pronađu među poslanicima manjina kako bi formirali novu vladu.
Međutim, Anita Šabani, analitičarka, naglašava da se čini da Kurti želi da izbegne razgovore sa opozicijom i da teži četvrtim izborima. Ona smatra da, ukoliko bi Kurti bio ozbiljan, trebalo bi da pokaže volju za dijalogom i da izabere predsednika na konsenzualan način, ali se to do sada nije dogodilo.
S druge strane, Miloš Pavković, strateški direktor Centra za evropske politike, smatra da bi Kurtijeva pozicija mogla postati teža ukoliko presuda Hašimu Tačiju bude oslobađajuća, što bi moglo dovesti do njegovog povratka u politički život na Kosovu. Pavković je istakao da bi to značajno otežalo Kurtijevu poziciju na budućim izborima ukoliko ne uspe da formira nova institucionalna rešenja pre presude.
Analitičar Ilji Hodža ukazuje na to da je spoljni pritisak ključan za prevazilaženje trenutne političke krize. On smatra da je neophodno da međunarodna zajednica interveniše kako bi se obezbedila stabilnost i ispunile obaveze Kosova. Hodža podseća da su izbori održani početkom juna bili treći u poslednjih 16 meseci, a da svaki politički subjekt, uključujući Pokret Samoopredeljenje, s oprezom gleda na mogućnost novih izbora.
U prethodnim mesecima, situacija je bila turbulentna. Posle izbora u decembru 2025. godine, kada je Kurti ponovo izabran za premijera, formiranje vlasti se pokazalo kao izazov. Predsednik Kosova se ne bira direktno, već u Skupštini, i iako Samoopredeljenje ima većinu, to nije bilo dovoljno da se izabere šef države. Opozicija je bojkotovala izborne procese, što je dovelo do raspisivanja vanrednih izbora.
U međuvremenu, zakoni i procedure se ponovo preispituju, a neuspesi u izboru predsednika dovode do dodatnog političkog pritiska. U ovakvim okolnostima, jasno je da će se Kosovu morati suočiti sa izazovima koji prete njegovoj političkoj stabilnosti. Dok analitičari očekuju da će presuda Hašimu Tačiju imati značajan uticaj na političku scenu, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u narednim nedeljama i mesecima.
U prisustvu ovih složenih političkih okolnosti, Kosovo se suočava s potrebom za efikasnim rešenjima koja će omogućiti formiranje stabilne vlade i prevazilaženje trenutne krize. U tom smislu, dijalog i saradnja među političkim partijama su od suštinskog značaja za budućnost zemlje.
