Ljudi bi mogli da žive i rade na Mesecu već do kraja ove decenije, a početak 2030-ih mogao bi doneti prve stalne baze, ocene su lidera svemirske industrije. Ove procene dolaze u trenutku kada ulaganja u svemir dostižu rekordne visine, a globalna trka za dominaciju u novoj „svemirskoj ekonomiji“ ubrzava. Dajlan Tejlor, direktor kompanije Voyager Technologies, ističe da bi prvi ljudi mogli da se vrate na Mesec do kraja 2020-ih, sa uspostavljenim funkcionalnim bazama.
Te baze bi, kako navodi Tejlor, u početku bile jednostavne konstrukcije, poput naduvavajućih staništa opremljenih osnovnim sistemima za održavanje života. Prema tim prognozama, već 2030. godine Mesec bi mogao da dobije i prve stalne stanovnike. Tejlor čak predviđa da bi do 2032. ili 2033. godine mogli da se uoče svetla na Mesecu sa Zemlje, što bi bilo jasan znak da ljudi borave i rade na tom nebeskom telu.
Ovakav scenario označava ulazak u novu fazu istraživanja svemira i otvaranje potpuno novog tržišta. Sjedinjene Američke Države trenutno imaju vodeću ulogu u komercijalnom svemirskom sektoru, a analitičari očekuju snažan rast takozvane „lunarne ekonomije“. Kompanija SpaceX, koju vodi Ilon Mask, razmatra izlazak na berzu dok razvija planove za izgradnju samoodrživog grada na Mesecu u narednoj deceniji. S druge strane, kompanija Blue Origin najavila je obustavu turističkih letova kako bi se fokusirala na projekte trajnog prisustva na Mesecu.
Svemirski sektor dodatno podstiču ogromna javna ulaganja. Predsednik Donald Tramp predložio je povećanje vojnog budžeta na 1,5 biliona dolara, a američko ratno vazduhoplovstvo i svemirske snage tražile su više od 300 milijardi dolara za 2027. godinu. Ovakva sredstva ubrzavaju razvoj tehnologija potrebnih za dugoročan boravak ljudi van Zemlje.
Kompanija Voyager već radi na projektu Starlab, koji bi trebalo da zameni Međunarodnu svemirsku stanicu nakon njenog planiranog povlačenja 2030. godine. Ovaj projekat deo je šire transformacije svemirske infrastrukture, koja postaje sve značajnija za globalnu ekonomiju. Svemir postaje destinacija za razvoj ključne infrastrukture, uključujući telekomunikacione satelite i data centre. Investicije u nisku orbitu Zemlje dostigle su više od 45 milijardi dolara u 2025. godini, dok se očekuje da će prvi data centri početi da funkcionišu u svemiru u narednih pet godina, iako stručnjaci upozoravaju na tehničke izazove.
Bivši kanadski premijer Džastin Trudo smatra da misije poput Artemis II predstavljaju veliki iskorak i inspiraciju u vremenu globalnih izazova. Projekti poput osvajanja Meseca i budućih misija ka Marsu mogu podstaći novi talas optimizma i vere u tehnološki napredak. Svemirska industrija, nekada rezervisana za državne programe, ulazi u fazu ubrzanog razvoja, sa potencijalom da postane jedan od ključnih stubova globalne ekonomije u narednim decenijama.
