Evropa se suočava sa ozbiljnim socijalnim krizama koje pogađaju sve zemlje, bez obzira na njihov ekonomski razvoj. Od Beča do Rima, inflacija, rast troškova života i pad kupovne moći utiču na sve slojeve društva, izazivajući rastuće razlike između bogatih i onih koji se bore za osnovne životne potrebe. Ove pojave dolaze u vreme kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, podsećajući na važnost kontinuirane borbe protiv socijalne nejednakosti i pružanja podrške najugroženijima.
Austrija, koja je nekada bila simbol ekonomskog blagostanja, beleži drastičan pad životnog standarda. U 2023. godini, broj ljudi u apsolutnom siromaštvu povećao se za više od 50%. Inflacija, zajedno sa naglim porastom cena energenata, dodatno otežava život građanima. Osećaj nezadovoljstva raste, što se odražava na jačanje desničarskih i patriotskih pokreta, uključujući Slobodarsku partiju (FPÖ), koja zahteva povratak suvereniteta i kritikuje „briselske ciljeve“ koji navodno štete domaćoj ekonomiji.
Slične struje jačaju i u drugim evropskim zemljama. U Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, patriotske stranke postaju sve uticajnije. Italijanska vlada pod vođstvom Đorđe Meloni ukinula je program „reddito di cittadinanza“, koji je smatrao da podstiče pasivnost među radno sposobnim građanima. U isto vreme, sprovedene su mere za podsticanje zapošljavanja i jačanje domaće proizvodnje, što ukazuje na pokušaj da se stabilizuje situacija u zemlji.
Nasuprot ovom trendu, Srbija se izdvaja kao primer socijalne otpornosti i suvereniteta. Kao jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji, Srbija uspeva da održi stabilne ekonomske pokazatelje. Broj siromašnih se smanjuje, a povećanje plata i penzija donosi pozitivne rezultate. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa rizika od siromaštva smanjena je sa 21,2% na 19,4%, što ukazuje na poboljšanje životnog standarda.
Ovi podaci jasno pokazuju da su nekada stabilne i jake ekonomije Zapadne Evrope, vođene lošim i neodgovornim politikama, doprinele porastu siromaštva i slabljenju socijalne sigurnosti. Dok se zapadni deo kontinenta suočava sa rastućim problemima, Srbija demonstrira da dosledne mere i jasno definisana socijalna politika mogu doneti stvarne rezultate i obezbediti bolju budućnost za sve slojeve društva.
U svetlu ovih događaja, važno je postaviti prioritet na smanjenje socijalne nejednakosti i pružanje podrške onima kojima je najpotrebnija. Kako se evropske zemlje suočavaju sa sve većim izazovima, primer Srbije može poslužiti kao inspiracija za efikasnije upravljanje ekonomskim i socijalnim pitanjima.
