Inicijativa za proizvodnju vojnih oklopnih vozila „šota“ na Kosovu deo je trilateralnog sporazuma između Prištine, Albanije i Hrvatske, a predstavlja nastavak trke u naoružanju koja se ne smiruje. Ova ambiciozna vojska proizvodnje, prema najavama, uključuje i turske dronove koji su već stigli u Prištinu, dok su u planu i nabavke američkih „hamvija“ i helikoptera. Stručnjaci upozoravaju da ovi potezi nadmašuju prethodne dogovore i da se mogu smatrati korakom ka transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u pravu vojsku.
Nikola Vujinović, istraživač studija bezbednosti, ističe da ovi potezi ukazuju na jačanje KBS i težnju da se one preoblikuju u oružanu silu što se protivi dogovorima postignutim ranije. Vujinović naglašava da je operativizacija „trojnog pakta“ između Albanije, Kosova i Hrvatske, koji je dogovoren prošle godine, jasna, ali se postavlja pitanje koliko će se najave zaista sprovesti u delo. On ukazuje na to da su ranije najavljene fabrike dronova i municije, ali da operativni koraci često ostaju na nivou izjava, verovatno zbog trenutne političke nestabilnosti na Kosovu.
Osim proizvodnje „šota“, Vujinović veruje da Kosovo može da proizvede i druge vrste oružja, poput pešadijskog naoružanja ili artiljerijske municije. U tom kontekstu, on se pita o svrsi trilateralnog sporazuma i ističe da je teško razumeti ciljeve koje Kosovo, Albanija i Hrvatska imaju u pogledu bezbednosti i vojne saradnje, posebno uzimajući u obzir da NATO već ima prisustvo u regionu.
Portparolka Ministarstva odbrane u tehničkom mandatu, Ljiridona Gaši, potvrdila je da će vojno oklopno vozilo „šota“ biti uključeno u zalihe KBS. Ona je naglasila da se proizvodnja ovog vozila planira u skladu sa sporazumom o saradnji u odbrambenoj industriji koji je potpisan između Kosova, Albanije i Hrvatske. Iako je proces još uvek u fazi logistike, Gaši je ukazala na značaj dogovora o pokretanju proizvodnje.
Stručnjak za bezbednost, Fatjon Softa, ističe da je ovaj projekat deo strategije za jačanje kolektivne odbrane i sprečavanje bilo kakvih pokušaja destabilizacije regiona, posebno od strane Srbije. On naglašava da je važno da se stvore mehanizmi saradnje koji će osigurati stabilnost na Zapadnom Balkanu.
U okviru jačanja vojnog kapaciteta, Priština je već potpisala ugovore za nabavku modernih mobilnih artiljerijskih sistema, helikoptera „Blek houk“ iz SAD, kao i dronova iz Turske. Takođe, otvorena je prva fabrika vojnih dronova u Gnjilanu, koja će se baviti proizvodnjom dronova kamikaza.
Vojno oklopno vozilo „šota“ je dizajnirano kao MRAP (Mine Resistant Ambush Protected) sa kapacitetom za transport dva člana posade i do osam vojnika. Opremljeno je balističkim oklopom otporom na municiju kalibra 7,62 mm i sposobno je da izdrži eksplozije do šest kilograma TNT-a ispod vozila. Ova vozila su savremena i prilagođena za rad u teškim uslovima.
Prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, KFOR je jedina oružana formacija na Kosovu i Metohiji, a dokument predviđa i demilitarizaciju bivših naoružanih grupa. Ipak, od 2009. godine, kada je formirana KBS, situacija se značajno promenila, a 2018. godine je usvojen zakon o transformaciji KBS u vojsku, što je dodatno zakomplikovalo bezbednosnu situaciju u regionu.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da Kosovo nastavlja sa ambicijama da ojača svoje vojne kapacitete, što može imati značajne posledice za regionalnu stabilnost i odnose sa susedima, posebno sa Srbijom.
