U pokušaju da reše problem sa migrantima i smanje broj ilegalnih boravaka, Belgija razmatra mogućnost premeštanja stranaca, posebno osuđenika, u inostranstvo, a među potencijalnim destinacijama pominje se i Kosovo. Ova ideja, koja je već u primeni u Danskoj, ima za cilj da olakša pritisak na belgijski sistem pravde, dok se istovremeno otvara pitanje kako bi ovakvi potezi mogli uticati na bezbednost regiona.
Belgijska ministarka za azil i migracije razgovarala je sa vlastima Albanije i Kosova o iznajmljivanju zatvorskih kapaciteta za smeštaj stranih zatvorenika, što je izazvalo zabrinutost među analitičarima i lokalnim stanovništvom. Milovan Drecun, član Srpske napredne stranke, izjavio je da zapadne zemlje žele da se oslobode problema sa migrantima, posebno onima koji su ilegalni, i da je Kosovo jedan od prostora gde bi mogli prebaciti odgovornost sa svojih ramena.
Drecun je istakao da takvi aranžmani nose velike rizike, ne samo za lokalno stanovništvo, već i za regionalnu bezbednost. On upozorava da su zatvori na Kosovu nesigurni i da postoji rizik od korupcije, što može dovesti do situacije u kojoj bi na slobodi mogli biti opasni pojedinci. Bivši diplomata Zoran Milivojević takođe naglašava potrebu za oprezom, ističući da je bezbednost na Kosovu i Metohiji podložna uticaju međunarodnih struktura koje su zadužene za stabilnost.
Stručnjaci upozoravaju da Kosovo i Metohija nemaju potrebne kapacitete niti institucionalnu stabilnost da prime veći broj zatvorenika, a svaki bezbednosni problem u tom prostoru može se odraziti na Srbiju i širu Evropu. Migranti, koji su često muslimanske veroispovesti, mogu biti povezani sa ekstremističkim grupama, što dodatno komplikuje situaciju.
Priština vidi priliku u prijemu migranata kao način da pokaže lojalnost NATO-u i obezbedi političku podršku zapadnim državama. Ipak, ovakvi potezi mogu izazvati strah među lokalnim stanovništvom, posebno na severu Kosova, gde je bezbednost već narušena.
Milivojević ističe da je potrebno da međunarodne strukture, kao što su KFOR i EULEX, preuzmu odgovornost za sigurnost na terenu. On naglašava da je važno da se situacija pažljivo prati i da se preduzmu mere kako bi se osigurala stabilnost i bezbednost u regionu.
Iako se procenjuje da migranti sa Kosova i Metohije ne mogu lako da završe u centralnoj Srbiji, bezbednosni rizici i dalje postoje. Prisutnost ekstremističkih elemenata među migrantima može dodatno ugroziti situaciju, posebno u uslovima slabe kontrole i nestabilnih institucija.
U svetlu ovih događaja, analitičari pozivaju na veću pažnju i proaktivne mere kako bi se obezbedila sigurnost lokalnog stanovništva. Potrebno je da vlasti i međunarodne organizacije rade zajedno kako bi se unapredila situacija i sprečile potencijalne opasnosti koje bi mogle proizaći iz premeštanja migranata i zatvorenika u regionu.
Ova situacija ukazuje na sve veću potrebu za regionalnom saradnjom i razvojem efikasnih politika koje će se baviti problemom migracija i bezbednosti. U suprotnom, zapadne zemlje bi mogle samo prebaciti teret na ranjive regione poput Zapadnog Balkana, što bi moglo imati dalekosežne posledice po stabilnost i mir u ovom delu Evrope.
