U anketiranju učestvovalo 300 hiljada ljudi iz čak 117 zemalja, a rezultati ukazuju na ozbiljne posledice pandemije korona virusa na globalnu ekonomiju. Prema istraživanju agencije Galup, svaka druga osoba na svetu je doživela smanjenje prihoda tokom pandemije, a najteže su pogođeni ljudi u siromašnim zemljama, gde su gubici posla i skraćenje radnog vremena postali svakodnevica. Ove informacije su objavljene u izveštaju koji je prenela agencija Rojters.
Istraživanje pokazuje da je pandemija uticala na 1,6 milijardi odraslih ljudi širom planete. Procenat onih koji su imali manje prihode zbog pandemije varira od 76% u Tajlandu do samo 10% u Švajcarskoj. U zemljama kao što su Bolivija, Mjanmar, Kenija, Uganda, Indonezija, Honduras i Ekvador, više od 70% ispitanika je izjavilo da su njihovi prihodi opali u odnosu na pre pandemije. U Sjedinjenim Američkim Državama, 34% anketiranih je izjavilo da su pretrpeli smanjenje prihoda.
Posebno su pogođene žene, koje su većinom zaposlene u sektorima sa slabije plaćenim poslovima, kao što su maloprodaja, turizam i usluge hrane. Ova situacija dodatno naglašava rodne nejednakosti u tržištu rada, gde su žene često najranjivije na ekonomske krize. U 57 zemalja, među kojima su Indija, Zimbabve, Filipini, Kenija, Bangladeš i El Salvador, više od 65% ispitanika je izjavilo da su zbog pandemije privremeno prestali da rade.
S druge strane, razvijene zemlje sa visokim prihodima su zabeležile manji broj ljudi koji su prestali da rade. Na primer, u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj, svaka deseta osoba je privremeno prestala da radi. U Sjedinjenim Američkim Državama, taj procenat iznosi 39%. Ove razlike u uticaju pandemije na različite zemlje i ekonomske segmente ukazuju na složenost globalnih ekonomskih sistema i na to kako krize poput pandemije mogu dodatno produbiti postojeće razlike.
U svetlu ovih informacija, važno je naglasiti da se mnoge zemlje suočavaju sa izazovima pri oporavku od ekonomske krize. Obnova tržišta rada zahteva sveobuhvatne strategije i politike koje će podržati najugroženije grupe. Takođe, potrebno je razmotriti mogućnosti za stvaranje novih radnih mesta i pružanje podrške preduzećima koja su bila pogođena pandemijom.
U Srbiji se takođe beleže trendovi koji ukazuju na promene na tržištu rada. Na primer, otvaranje nove fabrike u Vršcu, koja će zaposliti 150 radnika uz investiciju od 15 miliona evra, predstavlja pozitivan korak ka oporavku lokalne ekonomije. Ova investicija može doneti nova radna mesta i prilike za lokalnu zajednicu, što je značajno u trenutnom kontekstu.
Osim toga, istraživanja pokazuju da određene profesije postaju sve traženije, a plate se kreću i do 17.000 evra mesečno. Ova informacija daje nadu mnogima koji traže posao i želi da se prilagode novim trendovima na tržištu rada. U Srbiji se očekuje da će u narednoj deceniji mnoge poslove biti visoko plaćene, što može podstaći mlade ljude da se opredele za određene oblasti studija koje će im obezbediti bolju budućnost.
Sve u svemu, pandemija korona virusa je ostavila dubok trag na ekonomije širom sveta, ali i pružila prilike za promene i razvoj novih poslovnih modela. Oporavak će zahtevati saradnju između vlada, preduzeća i zajednica kako bi se stvorila inkluzivnija i otpornija ekonomija koja će moći da izdrži buduće krize.
