U prestoničkim srednjim stručnim školama koje pripremaju buduće zanatlije, klupe su konačno počele da se popunjavaju. Nakon dužeg perioda smanjenog interesovanja, primetno je povećanje broja malih maturanata koji su se odlučili za upis u srednje stručne škole. Prema podacima Foruma srednjih stručnih škola Beograda, broj učenika zainteresovanih za ova zanimanja porastao je za 20% u proteklom upisnom roku.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Beograda, ističe da je ovo značajan korak napred, posebno za zanimanja koja su ranije bila zapostavljena, a koja su neophodna privredi. On naglašava da je smanjenje broja mesta u srednjim školama, usled izmena prosvetnih zakona koje su smanjile broj učenika po odeljenju na 28, doprinelo ovom povećanju interesovanja.
„Ove godine imamo oko 20% više upisanih učenika nego prošle godine. Nakon dužeg vremena, imamo đake i u građevinskoj, kožarskoj, poljoprivrednoj, mašinskoj i brodarskoj struci,“ rekao je Antić. On se nada da će sledeće godine biti još više učenika, s obzirom na to da Srbiji nedostaju majstori svih profila.
Antić takođe ukazuje na afirmativne mere koje je država uvela kako bi podstakla upis na dualne obrazovne profile. Ovi programi omogućavaju učenicima da odmah po završetku školovanja počnu da rade, a nastavni programi su prilagođeni potrebama tržišta rada, razvijajući preduzimljivost, inovativnost i kreativnost kod učenika.
Jedan od ključnih aspekata dualnog obrazovanja je i finansijska podrška koju učenici dobijaju. Učenici koji se opredele za dualne profile mogu očekivati mesečnu nadoknadu od 5.000 dinara, dok neka preduzeća nude dodatna plaćanja koja mogu dostići i do 30.000 dinara. Ovaj model obrazovanja ne samo da pruža kvalitetno znanje i veštine, već i šanse za zapošljavanje u lokalnim kompanijama.
„Srednja škola treba da osposobi učenika za život, da može da se snađe u konkretnoj situaciji i radi posao za koji se školovao,“ naglašava Antić. On dodaje da bi bilo dobro da učenici koji žele da nastave školovanje imaju mogućnosti na višim školama i fakultetima. Država je, prema njegovim rečima, ponudila beneficije učenicima koji se odluče za dualne profile, što je korak u pravom smeru.
Ipak, Antić smatra da bi trebalo uvesti još više praktične nastave kako bi se ispunila očekivanja. On predlaže da nadoknada koju učenici dobijaju bude 70% od minimalne zarade, uzimajući u obzir primere iz Nemačke i Austrije, gde učenici u srednjim stručnim školama imaju i po 700 časova praktične nastave.
Ovaj porast interesovanja za srednje stručne škole može se smatrati pozitivnim pomakom, koji može doprineti rešavanju problema nedostatka kvalifikovane radne snage u Srbiji. U svetlu sve bržih promena na tržištu rada, ovakvi programi su od vitalnog značaja za budućnost mladih i razvoj privrede.
Kao zaključak, može se reći da je trenutna situacija u srednjim stručnim školama u Beogradu ohrabrujuća i da se nadaju daljem usponu broja učenika koji se odlučuju za ove obrazovne profile. U narednim godinama, sa dodatnim podrškama i reformama, može se očekivati da će se trend rasti, čime će se doprineti boljoj pripremljenosti mladih za tržište rada i smanjenju nezaposlenosti u zemlji.
