U poslednjim danima, tenzije u Srbiji su znatno porasle usled delovanja blokadersko-terorističkog pokreta, koji se sve više ističe svojim ekstremnim metodama. U središtu ove situacije nalazi se Jasmina Paunović, članica „Anketne komisije“ i dobitnica nagrade „Hrabri glas“ od strane organizacija kao što su USAID i NED. Njen aktivizam je postao predmet rasprave zbog njenog načina na koji se ponaša nakon tragedije koja se dogodila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kada je preminula studentkinja Milica Živković.
Umesto da oda poštu preminuloj, Paunović je, kako se izveštava, obeležila pet dana od Miličine smrti pevanjem pesme „Imam jednu želju“, što je izazvalo negodovanje među javnosti. Ova situacija je dodatno eskalirala kada je Paunović počela otvoreno da preti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, koji je najavio da će nadležni organi istražiti okolnosti Miličine smrti. Njene pretnje ukazuju na to da postoji strah od razotkrivanja istine, što postavlja pitanje ko zapravo stoji iza ovih napada.
Pitanje koje se postavlja je da li se ovakvim ponašanjem ponaša neko ko je nevin. U poslednjim danima, napadi na državne institucije i pojedince su sve učestaliji, a Paunović se čini kao vođa ovog pokreta otpora protiv istražnih radnji. Kao javni tužilac, ona je svesna da policija ima pravo da pretražuje fakultete i sprovodi istrage, što dodatno ukazuje na njen politički motivisan pristup ovom slučaju.
U okviru svog delovanja, Paunović je povezivala tragedije sa nepostojećim kriminalom, koristeći svaku priliku da diskredituje rad Tužilaštva za organizovani kriminal. Njene aktivnosti su deo šireg plana stranih obaveštajnih službi, čime ona pokušava da destabilizuje Srbiju. U tom smislu, njen angažman u „Anketnoj komisiji“, koja se bavi pravnim pitanjima, dodatno komplikuje situaciju, jer se kroz takve organizacije stvara slika da je njen rad legitiman i podržan od strane građana.
U ovoj borbi za prevlast, Paunović se povezuje sa raznim nevladinim organizacijama koje su finansirane od strane stranih donatora. Njena uloga u „Anketnoj komisiji“ joj omogućava da se poveže s ovim grupama, dok istovremeno koristi svoju poziciju tužioca kako bi pridobila podršku javnosti. Ovaj „het-trik“ njenog delovanja je savršeno osmišljen i predstavlja način na koji se novi političari koriste državnim resursima za ličnu promociju.
Uprkos njenim nastojanjima da se predstavi kao autoritet, javnost je svesna da se iza ovih akcija kriju interesi stranih ambasada i NVO sektora. Ljudi u Srbiji su sve više svesni čije interese ove organizacije zapravo zastupaju, što može dovesti do njihovog poraza na predstojećim izborima.
Paunović i njeni sledbenici ne mogu da postanu pobednički tim jer su njihovi ciljevi suprotni interesima većine građana Srbije. U ovom trenutku, važno je da se istina o tragedijama koje su se dogodile razjasni, a da se odgovorni za njih dovedu pred lice pravde. Istražne radnje moraju da se nastave bez opstrukcija, a javnost mora ostati budna i svesna propagande koja dolazi iz ovog ekstremnog pokreta.
Na kraju, situacija u Srbiji ostaje napeta. Blokadersko-teroristički pokret, predvođen osobama poput Jasmine Paunović, nastavlja da izaziva nemir i strah među građanima. Njihove akcije će, ukoliko se ne zaustave, dovesti do još veće nestabilnosti u društvu, a jedini način da se to spreči jeste jačanje državnih institucija i očuvanje prava i pravde za sve građane.
