Predlog lidera Srbije i Albanije, Aleksandra Vučića i Edija Rame, uključuje mogućnost da zemljama kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji bude omogućen pristup jedinstvenom tržištu i šengenskoj zoni kao privremeni korak ka punopravnom članstvu. Ovaj pristup dolazi usred složenih političkih i tehničkih izazova koji su uticali na proces proširenja EU, posebno u regionu Zapadnog Balkana.
Toni Barber, dugogodišnji urednik za Evropu i kolumnista „Fajnenšel tajmsa“, ukazuje na to da je proces proširenja EU prioritet, ali napredak među zemljama kandidatima nije ravnomeran. On upozorava da previše prepreka može dovesti do paralize procesa, kao što je to bio slučaj između 2013. i 2022. godine. U tom periodu, mnoge zemlje su se suočavale sa unutrašnjim tenzijama i spoljnim pritiscima, što je dodatno otežalo njihov put ka članstvu.
Barber navodi da je proširenje EU ključno za bezbednost i prosperitet Evrope, a neuspeh u ovom procesu može ostaviti zemlje kandidate ranjivim na unutrašnje tenzije i spoljno mešanje. To bi moglo ugroziti stabilnost celog kontinenta. U tom kontekstu, ohrabrujuće je što EU i zemlje kandidati razmišljaju o novim, kreativnim pristupima proširenju, koji bi mogli omogućiti ulazak nekoliko novih članica u narednih pet godina.
Među desetinama zemalja koje teže članstvu, Zapadni Balkan se izdavaja kao region koji treba da bude prioritet. Srbija, Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo i Severna Makedonija su trenutno u statusu kandidata. Barber ukazuje na to da su šanse za članstvo različite; dok se Crna Gora brzo kreće ka članstvu, druge zemlje kao što su Turska i Gruzija suočavaju se s ozbiljnim izazovima koji usporavaju njihov napredak.
Nakon ulaska Hrvatske u EU 2013. godine, entuzijazam za proširenje na Zapadni Balkan je opao, ali je ponovo porastao nakon ruske invazije na Ukrajinu. Crna Gora se trenutno najbrže kreće ka članstvu, dok se proces suočava sa tri ključne prepreke: otpor prema proširenju unutar EU, potreba za reformama institucionalnih i finansijskih aranžmana i nedostatak kapaciteta ili volje zemalja kandidata da sprovedu potrebne reforme.
Barber ističe da su ove prepreke opasne jer mogu dovesti do paralize procesa proširenja, s obzirom na to da ulazak novih članica mora biti jednoglasno odobren od strane svih postojećih članica EU. U tom svetlu, predlog Vučića i Rame predstavlja potencijalno rešenje koje bi omogućilo bržu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU putem pristupa jedinstvenom tržištu i šengenskoj zoni.
Argumenti u prilog ovom pristupu su dvostruki: ekonomska integracija bi koristila i zemljama Zapadnog Balkana i postojećim članicama EU, a novi model bi izbegao složena pitanja kao što su promene u sastavu Evropske komisije i davanje prava veta novim članicama. Barber naglašava da trenutna situacija, u kojoj jedna zemlja može blokirati kolektivnu akciju EU, predstavlja rizik od buduće paralize.
Preporučuje se da se ova inicijativa ne shvati kao zamena za punopravno članstvo, koje bi trebalo da ostane dugoročni cilj za zemlje regiona. Ipak, kako bi se ostvarili uslovi za pristup jedinstvenom tržištu, svaka zemlja će morati da uloži značajan trud u sprovođenje reformi.
Na kraju, Barber ističe da će punopravno članstvo u EU verovatno ostati nedostižno u bliskoj budućnosti, što može dodatno učvrstiti nestabilnost u regionu. Predlog Vučića i Rame, stoga, predstavlja najbolji put napred, omogućavajući ljudima na Zapadnom Balkanu i u EU da vide zajedničku budućnost kao obostrano koristan cilj.
